Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Због крађе у смрт

Због крађе у смрт
Оштећени знаци код Бреснице Фото А. Давинић

Врање – Ове године у саобраћајним несрећама на путевима у Пчињском крају седам особа је погинуло док је 18 теже и лакше повређено. Главни узрочник је људски фактор, али и крађа саобраћајних знакова и заштитних браника, стубова и оштећена сигнализације. Уништавање саобраћајне сигнализације појава је која у Пчињском округу, из године у годину, добија забрињавајуће размере. На шта су све спремни и колико су свој „посао усавршили” можда на најбољи начин показује чињеница да лопови више не бирају ни место, ни време. Краду и односе све што им „око ухвати”, и што мисле да ће да им користи.

Трагична прича свакодневице су улице градова и насеља, локални путеви и регионалне саобраћајнице у бујановачком и прешевском крају где се сигнализација редовно поставља, али исто тако икраде. Путари су на мукама па се често користе лукавством да би сачували који стубић, саобраћајни знак, путоказ или обавештење. Што је јачи и већи стубић или лим то је примамљивији за лопове.

– Велике и мале лимене табле и стубићи најчешће завршавају на оградама око кућа, као носачи конструкција за израду свињаца и кокошарника, али и за израду приколица и „доградњу” пољопривредне механизације. Често се догађа – прича путар, док поставља нови стуб за саобраћајни знак на путу Бујановац – Велики Трновац – а то је било у сурдуличкој, ханској и врањској општини, да делови саобраћајног знака заврше на гробљу као ограда или сточић и додаје да се лимови од саобраћајних знакова, а посебно браника, користе „за све и свашта”. Лимови најчешће замењују цреп, јер се њиме покривају објекти, али и израђују корита, кофе и пољопривредне алатке.

И поред тога што се вертикална сигнализација стално обнавља и поставља нова има места на којима су саобраћајни знаци или оштећени или недостају, тако да могу да изазову пометњу у саобраћају, па незгоду. Најдрастичнији пример су спрејом префарбани саобраћајни знаци у селу Бресница код Врања.

Прича о крађи саобраћајних знакова у Пчињском крају у последње време „допуњена” је крађом светлосне сигнализације. Тако се краду „трептачи”, који служе за обавештавање возача о радовима на путу, а најчешће завршавају, по кафићима и дискотекама.

У последње време краде се и заштитна метална ограда и браници. Пре три дана полиција је због крађе заштитних металних стубова на прузи Бујановац–Ристовац код села Божиновац, истражном судији привела Абдула К. и малолетног А. К. из Бујановца. А саобраћајна полиција пре извесног времена на релацији Џеп –Врање –Прешево, приликом крађе ухватила је и са кривичном пријавом истражном судији због крађе 250 метара заштитне ограде предала Сабрија Х. (23) и Амира Б. (27) из Чукарке код Прешева.

Путари који одржавају путеве у Пчињском крају кажу да им лопови задају велике проблеме и чине велику штету, јер један саобраћајни знак кошта од 4.000 до око 12.000 динара. Тој суми треба додати и око 4.500 динара за копање рупе и изливање „стопе” за постављање стуба, кажу путари и додају да је – крађа знакова у Пчињском крају путоказ у смрт.

Ваља рећи да се сличне и много опасније крађе догађају и на железници. Краде се све и свашта. Тако је пре извесног времена захваљујући искусном железничару избегнута велика трагедија. Наиме Бојан И. (19) и малолетни И. А. са још деветоро деце из села Стубал код Владичиног Хана украли су шрафове са главне пружне скретнице, а затим одшрафили и однели још 150 шрафова који држе железничке шине за дрвене прагове. На срећу крађа и лопови су брзо откривени па воз пун путника није кренуо. Због изузетно високе цене гвожђа на светском тржишту око железничке пруге се краде све што може да се понесе, тако да су железничари приморани на дежурство и опрез.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.