Споменик раздора насред Подгорице

До краја недеље општинске власти су саопштиле да ће бити постављен и обелиск, рађен у камену, висине десет метара, дело уметника Димитрија Поповића који живи и ради у Загребу.

Секретаријат за културу и спорт Подгорице иницирао је враћање споменика војводи Мирку и Црногорцима палим за ослобођење Подгорице и Зете који је био у старој Подгорици све до 1919, када је срушен након подгоричке скупштине.

„С том скупштином је нестала самостална држава Црна Гора, детронизована династија Петровић Његош и укинута црногорска православна црква”, саопштио је Секретаријат за културу. Одлуку о подизању споменика подржали су на седници Скупштине главног града одборници владајуће коалиције: Демократске партије социјалиста, Социјалдемократске партије, Демократске уније Албанаца, Бошњачке странке, Либералне партије и хрватске странке, сви осим српске и просрпске странке. Против су гласали одборници Демократског фронта, Демоса, Демократске Црне Горе, Социјалистичке народне партије, док је Позитивна била уздржана.

Протеклих двадесетак година у Црној Гори су објављене многе књиге, записи савременика тих крвавих догађаја војводе Марка Миљанова, посебно публицисте Илије Петровића, Буда Симоновића, који су објавили веродостојне доказе да су командом Мирка „посечене 243 племенске кучке главе, од чега 17 ’војничкије’, док су преостале биле стараца, жена и деце”.

Гласовити кучки војвода, писац Марко Поповић Миљанов о том стравичном злочину записао је:

„Главе људи и ђеце које су посјечене, скупљене су на уљаник попа Луке и пободене на розге око уљаника, како би их војвода Мирко мога гледат и видет колико и’ је.”

Осим десетине интелектуалаца и целог племена Кучи, јер нема ни једног Куча који је јавно подржао подизање овог споменика Мирку, одборницима подгоричке скупштине обратио се писмено и председник Српског националног савета др Момчило Вуксановић подсећајући да ће доношење одлуке о подизању споменика „доказаном зликовцу бити још једна провокација према обесправљеном и пониженом српском народу у Црној Гори”.

„Појашњавање режимских историчара да су злочини похаре Куча, Бјелопавлића и Пипера условљени стварањем слободне државе Црне Горе са српским и православним становништвом, још је једна безочна лаж у функцији фалсификовања историјских чињеница. То су била и остала храбра брдска српска племена, која су кроз историју појединачно и удружени часно чували слободу и простор на коме су живели”, навео је између осталог Вуксановић.

Подсетимо да је разлог крвавог пира Мирка Петровића и његових „јунака” над женама, децом, и нејачи, јер Кучи нису пристали да буду његове слуге.

Због непромишљених и лако окрвављене сабље војвода, Мирко Петровић (брат књаза Данила Петровића, наследника Његошевог), који је секући сабљом старце, труднице и новорођенчад у колевкама у народу прозван као Зеко Манити.

На крају питање – да ли се враћањем спорног споменика рехабилитују злодела која је војвода Мирко са својом јуришницима починио, не само над племеном Кучи?