Општинску касу чувамо као да је кућна
Уважавање људи, поштен рад и располагање општинским буџетом као својим кућним, што значи домаћински и без задуживања, једини је начин да се остваре добри резултати и то је тајна успеха Сврљига, каже Милија Милетић, председник Уједињене сељачке странке и посланик у Скупштини Србије, изабран са листе Српске напредне странке. Овакав принцип рада се у Сврљигу примењује више од деценије, па ваљда зато Милетић и његова странка већ више од десет година добијају подршку суграђана на изборима. Недавно га је Александар Вучић, председник Србије и СНС-а, истакао као пример на који треба да се угледају други челници локалних самоуправа.
Није председник Вучић први који вас је похвалио, пре њега је то учинила Ана Брнабић у Скупштини Србије, у време док је била министар за државну управу и локалну самоуправу...
Јесте. Ана Брнабић нас је истакла као једну од ретких локалних самоуправа која нема дуговања, ни проблема са буџетом, на основу провера које су обављене. То је било одлично, да не кажем баш супер.
Осим што немате дуговања, немате ни вишкове запослених, што је Брнабићева истакла као „нешто фасцинантно”. У чему је тајна?
Док сам био председник општине, пре него што сам постао посланик, трудио сам се да буџетом располажем домаћински, да се не задужујемо, да све буде као у мојој кући. Тако сада ради и председница (Јелена Трифуновић). Ми никад нисмо запошљавали људе ако нема потребе за тим, већ смо гледали да сваки динар који имамо уложимо тамо где треба. Никаквих кредита немамо, а много смо урадили. Некад нешто иде како треба, некад не иде, јер не зависи ни све од нас. Има пуно фактора од којих нешто зависи, али ми се трудимо да урадимо што можемо. Да сутра, ако ми не будемо ту, иза нас остане нешто добро. Да имамо изграђене улице, путеве, радна места, да покажемо бригу о старима, јер и нас сутра чека старост, али и да помогнемо младима, да им обезбедимо услове да остану ту да живе...
Има ли код вас проблема или свађа са опозицијом?
Увек цитирам нашег покојног патријарха Павла – будимо људи. Оно што мислим себи, то желим и другима. Имамо и ми опозицију, они људи кажу своје. Ако су у праву, ја то поштујем...
Значи ли то да можете да нађете неки заједнички језик око важних ствари за вашу општину?
Знате шта, од 2004. године стално добијам изборе на име и презиме. Не можеш да вараш људе, они знају да ли радимо како треба или не. Резултат је мерило за све.
Кад год ви устанете у Скупштини Србије да дискутујете, чини се да је посланицима нешто забавно и смешно...
Они мисле да су много паметни, напреднији од мене. Сами видите да се они комешају кад ја говорим у скупштини, али то је њихово. Онај ко треба да ме поштује – поштује ме. А они с којима седим у парламенту требало би да виде каква је ситуација, међутим, они мисле да сам ја будала, али њихово је право да тако мисле. Ја говорим народним језиком, како сам научен и како се говори у мом крају. Не претварам се да сам нешто што нисам, а они нека причају шта год хоће. Најважније је да те поштује твоје село, улица, општина. Пети мандат на власти показује да вас људи поштују и воле.
Имали сте увек врло конкретна посланичка питања за владу?
Износио сам проблеме своје, али и свих малих и неразвијених општина на југоистоку Србије, брдско-планинских крајева, а то су проблеми пашњака због којих би требало мењати закон, демографије, улагања у младе... Заједно смо с владом тражили решења, био сам упоран и доста тога је прихваћено и урађено.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
