Држава извлачи ФАП из безнађа
Прибој – Био је дуго „на леру” и почео да креће низбрдицом без кочница, па једва зауставио тај опасан ход и сада полако, с пола гаса, полази напред. Тај „теретњак”, прибојски ФАП, произвођач камиона бременит теретом огромних дугова и по тешкоћама последњих година помињан, дочекао је, изгледа, тренутак за оптимизам.
Пред ФАП-ом су отворене реалне шансе да се, уз државну руку спаса, извуче из безнађа.
Производња у овој доскора опустелој фабрици буди се у последње време, већ производе 50 камиона, а расте и број ангажованих радника. Наговештај да се иде у добром правцу била је и вест ових дана објављена да Влада Србије са 2,5 милиона евра намењених за производну опрему помаже водећој прибојској фабрици. Тај новац у ФАП-у ће искористити да обнове машине, поправе технолошке могућности предузећа. Последња оваква улагања државе у опрему ФАП-а била су пре 20 година.
Сазнање које једнако прија у садашњој ситуацији прибојске фабрике јесте да она ускоро треба да постане део одбрамбене индустрије Србије, кад усвојени УППР који треба да је ослободи огромних дугова постане правоснажан. У друштву наших јаких фабрика које производе за Војску Србије и извозе широм света, свакако да ће и онемоћали прибојски гигант лакше стати на ноге.
Овај скроман али видљив искорак ФАП-а долази после низа година реструктурисања обележеног пословним тешкоћама, смањењем броја радника и серијом празних прича о „врло заинтересованим” стратешким партнерима и потенцијалним иностраним купцима ове фабрике. Све уз веома малу производњу возила, кашњење минималних плата, штрајкове и протесте радника, милијарде дугова које су стечај призивале. Управо у таквој ситуацији пре годину и по одлуком Министарства привреде на место генералног директора ФАП-а постављен је Ранко Вуковић, искусни привредник који је ИМР из Раковице из стечаја извео 2003. године.
– Затекао сам у ФАП-у прекинуту производњу услед недостатка посла и пословне визије, уз незадовољство запослених којима су шест месеци касниле плате. Добио сам, наравно, подршку од државе да покренем предузеће, тим пре што је маја 2016. године истицала његова заштита и стечај био известан, будући да је дуг ФАП-а према повериоцима, и то углавном државним (95 одсто), износио 8,6 милијарди динара. С обзиром да су раније покушаји да се фирма приватизује неуспехом завршени и поред интересовања неких инвеститора, ваљало је осмислити нови концепт изласка из тешкоћа. ФАП сам затекао са 650 радника и годишњом производњом од свега десет возила за Војску Србије – прича за наш лист Вуковић.
У договору с Министарством привреде, наставља он, кренуло се у стварање услова за покретање производње на реалним основама:
– То је, пре свега, подразумевало решавање нагомиланих дугова и статуса предузећа кроз УППР. А једни пут је био конверзија државних потраживања у акције, јер је нереално било толики дуг вратити пословањем. Олакшавајућа околност је та што су државне фирме и фондови већински повериоци ФАП-а. Успели смо да убедимо надлежне у министарству у потребу конверзије и давање још једне шансе ФАП-у, јер је стечај увек могао бити крајњи исход. Тако је крајем године у Привредном суду у Ужицу усвојен УППР којим је држава сачувала ФАП од стечаја. Ипак, због неких процесних ствари УППР је био враћен, али је 16. јуна ове године поново усвојен и до јесени очекујемо његову правоснажност.
Вуковић оцењује да је прошле године најтеже било убедити запослене да ФАП не може да опстане са 650 радника уз овај ниво производње, док је с друге стране постојала свест шта фабрика значи за живот у посусталом Прибоју. Отпремнине од по 200 евра по години стажа исплаћене су готово свим радницима, само 15 их је остало у ФАП-у, а обећање је било да ће на посао кад се фабрика ослободи дугова и производно оживи бити враћен знатан број бивших радника. – Издржали смо тада отпоре и радничко незадовољство. Тачно пре годину дана ФАП је са 650 остао на 15 запослених. Пре тога завршено је тих 10 камиона за војску и погони су остали празни. Али веровао сам у нови почетак уз помоћ државе, као и у повратак радника. Од тада није прошло ни два месеца, а склопили смо уговор са домаћим купцем да за 17 месеци направимо 30 камиона намењених извозу. Редак је то био случај да неко коме траје УППР добије уговор вредан два милиона евра. Вратили смо 100 бивших радника на посао и кренули. Упоредо с тим, држава је обезбедила да за Војску Србије радимо 20 нових камиона. Сада ангажујемо око 200 радника, радимо 50 возила, а надамо се још већем бољитку кад УППР буде правоснажан. Војска Србије је препознала да ФАП иде добрим путем и донела одлуку да по правоснажности УППР-а ова фабрика постане део одбрамбене индустрије Србије. Кад то буде, до краја године очекујем више посла у ФАП-у и ангажовање укупно 250 запослених. Имамо у изгледу извозне послове за Египат, Гану и Иран чим УППР буде правоснажан. У ФАП је три пута у кратком периоду долазио претходни министар одбране Зоран Ђорђевић, требало би да дође и нови министар одбране Вулин. А да фабрика оживи лично је заинтересован и председник државе Александар Вучић који ми је нагласио да је ФАП државни интерес – истиче Ранко Вуковић, поручујући Прибојцима да уз помоћ државе ФАП сада има перспективу.
У полупразним халама ФАП-а, наравно, још нема оне некадашње живости, али има људи код машина који раде. – Кад смо узели отпремнину мислили смо да је то крај и били врло забринути. Али, звали су нас поново да радимо и обрадовали нас. Није велика плата, али важно је да опет радимо – каже металоглодач Драган Радовић, док Младоје Берлић додаје: – Сви се надамо бољем. Велика нам је жеља да ФАП уђе у одбрамбену индустрију Србије, очекујемо веће плате и више посла. Па и да се млађи људи овде запосле, јер је већина нас старијих радника пред пензијом.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


