Суша умањила приносе пшенице

Принос пшенице је на петогодишњем просеку и мањи је у односу на прошлогодишњи рекордни због суше која је умањила род појединих култура и допринела повећању цена житарица, кажу стручњаци.

„Имали смо једну просечну годину са нижим приносима у односу на прошлу која је била рекордна, али ипак годину која је завршила на неком петогодишњем просеку. У Србији је ове године забележена осма суша у последњих 18 година, која је драстично умањила приносе појединих култура и допринела повећању цена житарица” изјавио је директор Удружења „Жита Србија” Вукосав Саковић.

Он је с тим у вези додао да су цене већ сада веће због суше и очекивано мањег рода код пролећних усева, али напомиње да оне „не могу бити много веће јер смо део Светског берзанског тржишта”.

„Ми смо присутни на међународном тржишту и наше цене се усклађују, али имајући у виду да су нам вишкови за извоз нешто мањи него претходних година, тржиште је већ на то одреаговало и ми данас имамо цену пшенице која је између 17,30 и 17,50 динара по килограму, а прошле године у ово време је цена била нижа за 1,5 динара”, рекао је он Танјугу.

Саковић каже да ће приноси кукуруза, соје и шећерне репе бити умањени, те да ће са прошлогодишњих око осам милиона тона када је реч о кукурузу то сада бити до пет тона.

Слична ситуација је и код соје која је можда и највише оштећена овом сушом, али код соје део мањег просечног приноса биће надокнађен већим сетвеним површинама од 20 одсто, додао је директор Удружења „Жито Србија”.

Кроз сушу је, каже, најбоље прошао сунцокрет, мада се и ту очекује смањење приноса до 15 одсто, али су и ту такође за 15 одсто засејане површине веће тако да се за сунцокрет очекује сличан укупан род прошлогодишњем.

На питање који део Србије је највише погођен временским приликама, он каже да се до пре 20-так дана могло говорити о Банату и неготинској крајини, док је централни део Србије имао просечне падавине, али да је, међутим, ситуација сада иста свуда.

Ипак, највеће негативне последице суша ће, каже, оставити управо у Банату и неготинској крајини, а генерално гледано, приноси ће бити умањени у целој земљи.

Иначе, према подацима Удружења пшеница је ове године засејана на 540.000 хектара, а прошле године је то било на 610.000 хектара.

Што се кукуруза тиче, одступање је знатно мање, па је тако прошле године било засејано 1,02 милиона хектара, а ове године на око 970.000 хектара.

За разлику од житарица где су смањене сетвене површине, код уљарица су повећане и „сада су више на цени” код пољопривредних произвођача.

„Сетвене површине соје са 195.000 порасле су на 230.000 хектара, а код сунцокрета са 200.000 на 231.000 хектара”, рекао је Савковић. (Танјуг)