Suša umanjila prinose pšenice

Prinos pšenice je na petogodišnjem proseku i manji je u odnosu na prošlogodišnji rekordni zbog suše koja je umanjila rod pojedinih kultura i doprinela povećanju cena žitarica, kažu stručnjaci.

„Imali smo jednu prosečnu godinu sa nižim prinosima u odnosu na prošlu koja je bila rekordna, ali ipak godinu koja je završila na nekom petogodišnjem proseku. U Srbiji je ove godine zabeležena osma suša u poslednjih 18 godina, koja je drastično umanjila prinose pojedinih kultura i doprinela povećanju cena žitarica” izjavio je direktor Udruženja „Žita Srbija” Vukosav Saković.

On je s tim u vezi dodao da su cene već sada veće zbog suše i očekivano manjeg roda kod prolećnih useva, ali napominje da one „ne mogu biti mnogo veće jer smo deo Svetskog berzanskog tržišta”.

„Mi smo prisutni na međunarodnom tržištu i naše cene se usklađuju, ali imajući u vidu da su nam viškovi za izvoz nešto manji nego prethodnih godina, tržište je već na to odreagovalo i mi danas imamo cenu pšenice koja je između 17,30 i 17,50 dinara po kilogramu, a prošle godine u ovo vreme je cena bila niža za 1,5 dinara”, rekao je on Tanjugu.

Saković kaže da će prinosi kukuruza, soje i šećerne repe biti umanjeni, te da će sa prošlogodišnjih oko osam miliona tona kada je reč o kukuruzu to sada biti do pet tona.

Slična situacija je i kod soje koja je možda i najviše oštećena ovom sušom, ali kod soje deo manjeg prosečnog prinosa biće nadoknađen većim setvenim površinama od 20 odsto, dodao je direktor Udruženja „Žito Srbija”.

Kroz sušu je, kaže, najbolje prošao suncokret, mada se i tu očekuje smanjenje prinosa do 15 odsto, ali su i tu takođe za 15 odsto zasejane površine veće tako da se za suncokret očekuje sličan ukupan rod prošlogodišnjem.

Na pitanje koji deo Srbije je najviše pogođen vremenskim prilikama, on kaže da se do pre 20-tak dana moglo govoriti o Banatu i negotinskoj krajini, dok je centralni deo Srbije imao prosečne padavine, ali da je, međutim, situacija sada ista svuda.

Ipak, najveće negativne posledice suša će, kaže, ostaviti upravo u Banatu i negotinskoj krajini, a generalno gledano, prinosi će biti umanjeni u celoj zemlji.

Inače, prema podacima Udruženja pšenica je ove godine zasejana na 540.000 hektara, a prošle godine je to bilo na 610.000 hektara.

Što se kukuruza tiče, odstupanje je znatno manje, pa je tako prošle godine bilo zasejano 1,02 miliona hektara, a ove godine na oko 970.000 hektara.

Za razliku od žitarica gde su smanjene setvene površine, kod uljarica su povećane i „sada su više na ceni” kod poljoprivrednih proizvođača.

„Setvene površine soje sa 195.000 porasle su na 230.000 hektara, a kod suncokreta sa 200.000 na 231.000 hektara”, rekao je Savković. (Tanjug)