НАФТА је најбољи граничар

Доналд Трамп се похвалио податком да је његова влада умањила број неодобрених улазака из Мексика за 73 одсто, спустивши их на најнижи ниво у последњих 17 година. Према сајту за проверавање истинитости изјава званичника „Политифекту”, информација је тачна, али је погрешно што је председник све заслуге приписао својој администрацији. Иако се у прошлогодишњој кампањи стекао утисак да је јужна граница најгора америчка невоља, чињеница је да је максималан број странаца без докумената задржан 2000. године – 1,6 милиона, и да је отад у сталном паду па је 2016. износио око 450.000. Њујоршки милијардер је ушао у изборну трку обећавајући грађанима да ће их заштити од долазака јужноамеричких суседа, које је назвао „нарко-дилерима” и „силоватељима”. Мада их је приказао као најопаснији изазов за САД, они одавно не чине већину странаца који покушавају да се доселе без папира јер су, како је јавио „Њујорк тајмс”, примат преузели становници централноамеричких држава. Мексиканци више не крећу пут севера као некада јер су у њиховој земљи побољшани услови живота, између осталог и због Споразума о слободној трговини у Северној Америци (НАФТА) који им је довео велики бројних америчких компанија. Иронија је што НАФТА не ужива углед у Трамповим очима и што председник упорно настоји да измени или чак укине споразум који га штити од доласка „криминалаца и силоватеља”.

И поред тога што Бела кућа тврди да Енрике Пења Нијето угрожава безбедност САД, у Вашингтону не би могли да се хвале резултатима да мексички председник не задржава огроман број миграната. Његова влада зауставља на хиљаде људи из Хондураса, Гватемале и Салвадора, при чему је пре две године спречила већи број илегалних прелазака на својој граници него што су Американци урадили на њиховој. Кели је недавно извршио додатни притисак на Мексико, зарадивши још поена код председника.

Тај председник је делимично у праву када себи приписује заслуге јер су његова реторика и политика одвратиле значајан број људи од доласка у САД, оцењује „Лос Анђелес тајмс”. Донео је уредбу која је убрзала и олакшала прогон странаца без докумената, проширила листу приоритетних лица за депортацију, агентима дала већа овлашћења у поступању са илегалцима, између осталог и дискреционо право да одлуче да ли неког треба протерати. Ту се његови планови не завршавају јер намерава да запосли на хиљаде нових имиграционих агената и отвори још центара за притвор илегалаца. Његов коначни циљ је – зид.

Ближи му је за још један корак откако је Конгрес недавно одобрио више од милијарду и по долара за подизање бедема, мада медији наводе да Кели покушава да убеди председника да оваква физичка баријера неће бити потребна. Нови шеф кабинета верује да илегални имигранти угрожавају безбедност Американаца, али сматра да ће се ствар решити уз примену осталих мера.

Једна од њих је задржавање странаца без папира све до суђења и депортације уместо досадашње праксе њиховог пуштања на слободу уз очекивање да ће се одазвати судском позиву, што се готово никад не дешава. Стручна јавност поручује да би број миграната поново могао да почне да расте без обзира на оно што ради Бела кућа јер ће на то утицати услови живота у њиховим земљама. Жеља за остваривањем америчког сна могла би у сваком тренутку да надјача страх од Трампових граничара и агената.