Уметничка прича на рендгенском снимку

Рендгенски снимак лекарима служи за успостављање дијагнозе, а сликару Марјану Марићу за стварање уметничке приче. Идеја је настала пре седам година када га је повукла жеља да завири у унутрашњост скулптуре и скенира је.

Од рендген снимака разних делова људског тела направио је својеврсну завесу велику као пола фудбалског терена. Део тих исечених рендгенских слика нанизаних на конац представио је у Кући Ђуре Јакшића. „Параван” је окачио од плафона до пода. Тако је добио јединствену изложбу инсталација под називом „Шта би било кад би било” која је распламсала знатижељу, али и машту посетилаца. Радозналци нису могли да открију о каквом се материјалу ради. Снимци су били маскирани акрилним бојама и маркерима. Аутор их је обогатио различитим сликарским стиловима и мотивима попут биљног и животињског света.

Ако се рад посматра постављен на позадину, традиционално то је слика. А када се постави у простор, од струјања ваздуха рендгенски снимци се померају и пропуштају светло. Тада долази до пулсирања два медија, преклапања ликовних са рендгенским слојевима, што даје осећај мистичности. Марић подсећа да је за ову поставку инспирацију нашао у Јеванђељу по Матеју.

Један део поставке чине радови направљени од разнобојних сатенских трака. На зиду ова дела изгледају као слике апстрактне форме рађене четкицом и бојом. Уметник каже да је ово захтеван посао, али да свако може да се у њему окуша ослушкујући свој стваралачки импулс.

– Узмите свој или туђи рендгенски снимак, боје у руке и пустите машти на вољу – нашалио се аутор са посетиоцима.

Марјан Марић рођен је у Српској Црњи. Завршио је  Академију уметности у Бањалуци, одсек сликарство, у класи професора Весе Совиља, а мастер студије, смер нови ликовни медији, на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Стевана Којића.

Поставка је отворена до 16. августа.