Опасни поремећаји дисања током сна

Професор др Јовица Миловановић, из Клинике за ОРЛ и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије, истиче да овај проблем има четири до девет одсто жена и 24 до 30 одсто мушкараца средњих година.

– Апнеја је застој дисања који траје најмање 10 секунди. Свака пауза у дисању зове се апнеја. Оне могу да трају најмање десет секунди до неколико минута, а у току једног сата може их бити од пет до тридесет. Постоје три облика апнеје: централна, опструктивна и комплексна или мешовита апнеја (комбинација централне и опструктивне). Код централне апнеје дисање се прекида због изостанка респираторног напора, док се код опструктивне прекида због постојања „физичког блока” на струјање ваздуха упркос напорима респираторног тракта.

Без обзира о којој врсти је реч пацијент је ретко свестан тешкоћа са дисањем чак и након буђења – појашњава др Миловановић.

Блага апнеја у спавању, коју сви пацијенти имају приликом озбиљнијих инфекција горњег респираторног тракта, не представља проблем, али хронична, тешка и опструктивна захтева третман како би се спречили хипоксемија (смањење кисеоника у крви), поремећај сна и друге компликације. Особе са ниским тонусом мишића и гојазни људи имају анатомске карактеристике које доводе до суженог дисајног пута и у високом су ризику да добију опструктивну апнеју. Мушкарци чешће имају имају овај проблем од жена и деце, а ризик расте са повећањем телесне тежине, обимом врата, крајницима и обимом језика, због активног пушења цигарета и старости. И пацијенти са дијабетесом имају три пута већи ризик од настанка болести.

– „Ноћна полисомнографија” је златни стандард за постављање дијагнозе опструктивне апнеје у спавању, с обзиром на то подразумева снимање и истовремено праћење више физиолошких параметара док пацијент спава у лабораторији. Блажи случајеви се лече тако што се пацијентима саветује да смање тежину и да избегавају алкохолна пића и одређене лекове. Чак и умерено смањење телесне масе од 10 одсто може да елиминише апнеју у неким случајевима. Јачањем мишића око горњих дисајних путева може да се смањи степен апнеје за време спавања јер се тиме спречава колапс мишића и затварање дисајног пута за време спавања. Многи пацијенти имају мање прекида дисања уколико спавају на високом узглављу тако да горња половина тела буде под углом од 30 степени. Спавање на боку се препоручује јер је тада гравитациона компонента мања него приликом спавања на леђима. Апарати којима се омогућава континуирани позитиван притисак у дисајним путевима је најефикаснији третман за тешке опструктивне апнеје у спавању – истиче др Миловановић и додаје да ако то не помогне пацијент мора на хируршки захват.

Др Јовица Миловановић (Фото Р. Крстинић)

Истраживања показују да пацијенти са опструктивном апнејом имају повећан ризик од настанка кардиоваскуларних болести, можданог удара, високог крвног притиска, аритмије, дијабетеса, али и ситуације да ће заспати док возе аутомобил и тако доживети несрећу.