Српско ордење на онлајн распродаји

Заједно с војним антиквитетима из свих крајева планете – од немачких „гвоздених крстова” до шпанских медаља за допринос борби против пирата – на продају су и одликовања из Србије, која су махом после Другог светског рата доспела у САД. Појединим примерцима цена достиже безмало четврт милиона америчких долара, колико кошта најскупљи антиквитет пореклом из наше земље – Орден Милоша Великог специјално израђен за краља Александра Обреновића.

На ову „онлајн” распродају, нашој редакцији скренуо је пажњу Зоран Бајић, колекционар из Чачка, који сматра да би држава Србија могла да искористи прилику и купи неке од ових предмета за своје музеје.

„Иза овог портала стоји Бери Турк, један од најпознатијих продаваца ових предмета, иначе пореклом из Хрватске. Њему многи из Европе и САД нуде ордење, медаље и друге антиквитете”, објашњава Бајић.

Орден белог орла, са звездом, израђен је у осамнаестокаратном злату и дијамантима. Конструисан је по највишим стандардима свога доба. Тежи 122 грама, а садржи 228 резаних дијаманата, рубина и смарагда. Израдио га је аустријски мајстор Георг Адам Шајд и неупоредив је с било којим другим одликовањем по раритетности и квалитету. Једини сличан примерак, али мањих димензија и без звезде, јесте истоимени орден који се налази у Смитсонијан музеју у Вашингтону. Тако бележи Томислав Мухић, хрватски аутор, у енциклопедији „Одликовања Србије и Југославије од 1859. до 1941”, коју је написао у коауторству са Словенцем Павелом Царем. Реч је о, како каже Бајић, публикацији прворазредног значаја на ову тему и на њу се позивају и са канадског сајта.

У руке Берија Турка, према Бајићевим речима, Орден белог орла доспео је пре неколико година, када га је купио од једног познатог продавца кованог новца, злата и сребра из Њујорка. Не зна се коме је пре тога припадао.

По свој прилици, у Аустрији је израђен и Орден Милоша Великог, најексклузивнији српски раритет чија се продаја по цени од 240.000 долара рекламира већ на почетној страни сајта. Тамо се наводи и да је ово уникатно знамење сачињено у чврстом осамнаестокаратном злату и емајлу, оивичено са 86 дијаманата. Звезда око ордена је у сребру, с круном, орлом и монограмом у злату, као и са 72 дијаманта, два сафира, четири смарагда и три рубина. Не зна се тачно где је настао, али изгледом представља уџбенички пример ордења какво је за аустријско царство правио Карл Флајшхакер, чија је радња у Бечу отворена после 1890. а затворена 1908. године. Будући да је Флајшхакер у том периоду израдио сво српско краљевско ордење, претпоставља се да је ово одликовање припадало краљу Александру Обреновићу и да је специјално за њега направљено. Основа за такву претпоставку не даје само делимична хронолошка подударност периода његове владавине и пословања Флајшхакерове бечке радње.

„У Народном музеју у Београду чува се портрет Александра Обреновића који је начинио Влахо Буковац. На њему се види овај орден прикачен за краљеву униформу”, објашњава Бајић.

У изјави за наш лист, Турк наводи да је звезду око Ордена Милоша Великог купио прошле године, на сајму у Немачкој, кад ју је први пут видео.

„Никада до тада нисам ни чуо да постоји тај орден у злату с дијамантима, што ми је Томислав Мухић тада потврдио. Звезда је несумњиво била оригинал, па сам је купио. Тада ми је речено да постоји и орденски знак који иде уз звезду, али та особа још није била спремна да га прода. Међутим, ове године кад сам био у посети Европи, купио сам и њега”, објашњава Турк како је комплетирао овај уникат. На питање ко је био претходни власник ордена, продавац му је одговорио да је то био богати адвокат из Лондона, који је скупљао изузетна одликовања од 1960. године.

Да је извесно припадао краљу Александру Обреновићу, додаје Турк, сведочи и то што је мало владара оног времена могло да добије такав орден. Међу њима су енглеска краљица, руски и аустријски цар или турски владар, али сва њихова одликовања су у музејима и подробно су описана и евидентирана.

О продаји ова два ордена, канадска фирма није обавестила музеје у Србији, али уколико би они били заинтересовани не би било никаквих препрека да их откупе.

„Наравно да би могли да купе. Ми увек продајемо разним музејима. Рецимо, многе ствари смо продали канадском Војном музеју, с којим смо у сталном контакту”, наводи Бери Турк

Тајна Арманда Хамера

На сајту канадске фирме налазе се и многи други антиквитети из Србије, попут ордена који је припадао генералу Пантелији Јуришићу (1881–1960), учеснику оба балканска, Првог светског и Априлског рата. Ту су и Орден Таковског крста, Светог Саве, одликовања за учешће у српско-бугарском рату (1885–1886), медаља краљице Наталије... Ови примерци су знатно јефтинији и стају од неколико десетина до неколико стотина долара.

Међу предметима који су такође у колекцији, али нису (за сада) на продају, налази се и лични печат-монограм краљице Драге. На њему је угравирано „Краљица Драга, краљица Србије”, а постоји и пратећи документ који сведочи да је након убиства краљевског пара Обреновића 1903, приликом пописивања инвентара, печат стављен у евиденцију као својина двора. Према потврди у коју је „Политика” имала увид, њега је први пут препродала њујоршка аукцијска кућа „Хамер” 1946. године. Власник ове куће био је Арманд Хамер, познати трговац који је трговао и са појединим владарима држава, па је тако био повезан с Лењином како би продавао антиквитете из доба царске Русије. Како се код њега обрео печат краљице Драге, остаће тајна.