Исцрпљивање личног у сфери јавног

МЕДИЈСКА УМЕТНОСТ
Оно што називамо индивидуумом, писао је своједобно Петер Слотердајк, само je живи пергамент на коме се нервним писмом, из секунде у секунду, бележи хроника наше егзистенције. Он је голи епидермис, пука површина без дубине, која стално, неумитно и без претходног пристанка бива изложена уписима предјезичког типа, и једини начин да се са том судбином активно сучели је да их доведе до језика, да кроз њих и путем њих проговори о себи и о свему томе што је конституише као такву каква јесте. То је индивидуум савремен добу презасићеном експанзивним медијским садржајима, и који свој его гради као штит постављен да амортизује стално надолазеће таласе утисака.

А каква би могла бити приватност тако описане особе? Шта би то било нешто само њој припадно, изузето из општег јавног тока ствари? Или, другим језиком исказано: да ли се њено постојање исцрпљује у том сталном "стајању наспрам"?

Арс електроника (Ars Electronica), која, будући да већ слови као најзначајнији европски фестивал савремене уметности медијског усмерења, тежи да, поред очекиваног садржаја у актуелној понуди уметничке продукције, сваке године изнова постави и неки задати тренутак релевантан проблематски оквир у коме се та продукција може на адекватан начин сагледати. Кристине Шопф (Christine Sch