Ко остаје, а ко се сели из Кинеске четврти

Тај дистрикт, који је у вези са пројектом „Омладински креативни полис”, већ је уткан у обе титуле Новог Сада – европске престонице културе 2021. и омладинске престонице 2019. године. И већ је за њега донет план детаљне регулације којим је дефинисана форма, колико се руши, а колико објеката обнавља и шта се задржава, али није решена и садржина четврти.

Шта све у Кинеској четврти убудуће треба да се налази, питање је „за милион долара”, прокоментарисао је градски урбаниста др Дарко Фолић на „Дивану” који је јуче у Кинеској четврти организовала „Фондација 2021”.

Фолић је истакао да ту свакако неће нићи тржни центар или стамбена зграда, јер се град није за то определио. Поручио је да је Кинеска четврт у лошем стању, да је град замислио да се тај простор у његовом власништву трансформише у креативни дистрикт, али да о свему томе жели да разговара са тренутним закупцима, а не да им, како је казао, само залепи на врата обавештење да треба да се одселе. По његовим речима, много је ту простора који је празан, закључан, а део се користи и за магацине, које је он назвао „де лукс” магацинима са пет звездица, с обзиром на атрактивну локацију на Лиману.

Према подацима Градске управе за имовину и имовинскоправне послове, у Кинеској четврти је неискоришћено скоро 63 одсто објеката. Од оних у којима се одвија делатност доминирају мајсторске радионице, скоро 30 одсто. Укупно је 32 такве радионице, а чак 62,6 одсто чине услужни занати, али ни у једној се не одвијају стари или уметнички занати и домаћа радиност, предочиле су градске власти. Културном стваралаштву припада, како додају, само 9,2 одсто, а ту су четири институције културе, свега три сликарска атељеа, три музичка атељеа, једно позориште и два објекта за културна и уметничка дешавања.

Уочи „Дивана” у „Фабрици” СКЦ-а Нови Сад, власти су саопштиле и о налазу независног тима вештака о стању инфраструктуре у Кинеској четврти. Кажу, 71 одсто објеката је ту небезбедно.

Новосађани су чули и знају где је, али не знају шта је Кинеска четврт, казала је Биљана Гаврић из агенције „Нина медија”, представљајући резултате испитивања јавног мњења о томе колико суграђани знају о тој локацији. Узорак који је испитиван био је 803. Истраживање је показало да испитаници углавном нису посећивали Кинеску четврт у последњих годину дана, а некима је прва асоцијација на тај назив била – кинеска култура.

Један од закупаца који ту као мајстор ради 22 године објаснио је да је назив Кинеска четврт настао управо зато што је ту било увек мноштво радионица – услужних заната. Али спреман је, како је казао, да се пререгиструје, само ако би знао које су то делатности виђене за креативни дистрикт.