Стеријино позорје о студентским побунама

Нови Сад – У периоду када се, почетком лета, буде одржавало 53. Стеријино позорје, обележаваће се и четрдесет година од студентске побуне и других бурних политичких догађаја из, сад већ историјске, 1968. године. Осим друштвених потреса који је тај покрет проузроковао у целом свету, па тако и у бившој Југославији, он је имао значајних одјека и у уметности оног времена, а превасходно у театру.

Неки од најзначајнијих локалних, југословенских рефлекса 1968. били су регистровани, између осталог, и у Стеријином позорју, проузрокујући адекватну естетску и идеолошку турбуленцију… Наш театар после петог октобра веома бојажљиво улази у коштац с друштвеним и политичким проблемима постмилошевићевске Србије, а социјалистичка прошлост ове земље је посебан табу: она се површно третира само као мрачна диктатура, а без потребе за критичким и дијалектичким сагледавањем и евентуалним препознавањем неких позитивних тековина. У том контексту ни ревизионистички или реформаторски левичарски покрет из ’68. нема адекватан третман...

Овим речима је јуче у Стеријином позорју селектор Иван Меденица образложио свој овогодишњи избор за традиционално тематски профилисан програм „Кругови”, који у оквиру фестивала публици доноси дах светског театра. Другим речима, определио се за представе театра из света које говоре о бурној 1968. и студентским побунама.

Публика Позорја ће тако видети представе „Лиебе 1968” Бат Студио театра Академије позоришне уметности из Берлина (Немачка), која је урађена према тексту и у режији данас врло славног уметника Александра Харима, затим остварења „Доктор Хусак” (текст Вилијам Климачек, режија Мартин Чичвак, Дивадло Арена из Братиславе, Словачка), „1977 (Симпатизери/ Седам јарића/ Хамлет-машина)” – режија Штефан Кимиг, театар Шаушпилхаус из Штутгарта у Немачкој, „Рез”, текст Марк Рејвенхил, режија Томас Остермајер, театар Шаубине из Берлина (Немачка) и поставку „Едип у Коринту”, према тексту Иве Светине, у режији Ивице Буљана, у извођењу Драме Словенског народног гледалишча из Љубљане (Словенија).

– Свих пет представа су савремене рефлексије било политичких, било уметничких феномена везаних за дешавања 1968 – рекао је Иван Меденица у изјави за „Политику”. – Избор је настао као резултат чињенице да у европском, посебно у немачком простору, постоји стално преиспитивање прошлости, па тако и ове левичарске, док у нашем друштву и уметности, на жалост, тога нема. Управо зато ће овакав избор бити за нашу публику и у уметничком и у политичком погледу врло провокативна селекција.

Иван Меденица указује да се ове представе крећу у широком распону од директног тематизовања ових догађаја, било да је реч о понашању париске интелектуалне омладине, као у берлинској представи Александра Харима, или о конкретним и драматичним политичким збивањима у бившој Чехословачкој све до позоришне деконструкције неких тема везаних за левичарски тероризам у Немачкој и савремених рефлексија на тему могућности радикалне политичке промене коју би преузели савремени млади интелектуалци.