Боуви постхумно постигао рекорд

„Пот­пу­на тран­сфор­ма­ци­ја све­га што зна­мо о му­зи­ци де­си­ће се за де­се­так го­ди­на и ни­шта не­ће мо­ћи да за­у­ста­ви ту про­ме­ну! Му­зи­ка ће по­ста­ти не­што као во­да или стру­ја, ко­ји се не мо­гу за­у­зда­ти”, ова­ко је, ан­ти­ци­пи­ра­ју­ћи про­ме­не ко­је ће у му­зич­кој ин­ду­стри­ји иза­зва­ти ин­тер­нет још 2002. го­ди­не го­во­рио са­да по­кој­ни бри­тан­ски му­зи­чар Деј­вид Бо­у­ви. Упра­во ле­ген­дар­ни кан­та­у­тор и пе­вач, ко­ји је пре­ми­нуо 10. ја­ну­а­ра 2016. са­мо два да­на на­кон што је на­пу­нио 69 го­ди­на, „по­ста­вио” је је­дан пост­хум­ни ре­корд. Бо­у­ви је ових да­на пре­сти­гао ма­гич­ни број од ми­ли­јар­ду стри­мо­ва на нај­по­пу­лар­ни­јој свет­ској ди­ги­тал­ној плат­фор­ми за кон­зу­ми­ра­ње му­зи­ке – „Спо­ти­фа­ју”.

Нај­тра­же­ни­ја пе­сма из чи­та­вог ка­та­ло­га бри­тан­ског му­зи­ча­ра на „Спо­ти­фа­ју” је­сте сингл „He­ro­es”, ко­ји је об­ја­вљен пре тач­но че­ти­ри де­це­ни­је, пи­ше ма­га­зин „Бил­борд”. Осим култ­не пе­сме, ко­ја се 1977. го­ди­не на­шла на исто­и­ме­ном Бо­у­ви­је­вом ал­бу­му, прет­плат­ни­ци „Спо­ти­фа­ја” нај­ви­ше су слу­ша­ли и „рен­ти­ра­ли” ну­ме­ре „Let`s Dan­ce”, „Spa­ce Od­dity”, „Li­fe On Mars”, „Re­bel Re­bel”, „Chan­ges”…

Упр­кос то­ме што је ва­жио за јед­ног од нај­у­ти­цај­ни­јих му­зи­ча­ра, Деј­вид Бо­у­ви за жи­во­та ни­ка­да ни­је ру­шио ба­ри­је­ре на ко­мер­ци­јал­ном тр­жи­шту. Сво­је­вре­ме­но је осво­јио са­мо јед­ну Гре­ми на­гра­ду, и то за ви­део-спот, а пр­ви пут се на вр­ху „Бил­бор­до­ве” ли­сте на­шао тек на­кон смр­ти. 

По­след­њи ал­бум, ко­ји је об­ја­вио са­мо два да­на пред смрт, „Blac­kstar” де­би­то­вао је на пр­вом ме­сту аме­рич­ке топ-ли­сте. За исту пло­чу пост­хум­но је на­гра­ђен са још че­ти­ри Гре­ми на­гра­де.

За крај ме­се­ца пла­ни­ра­но је, ина­че, об­ја­вљи­ва­ње ве­ли­ког бокс-сет из­да­ња, ко­ја је све­до­чан­ство Бо­у­ви­је­ве ка­ри­је­ре у пе­ри­о­ду 1977–1982. го­ди­на. Ре­тро­спек­тив­но и лук­су­зно опре­мље­но из­да­ње, на­зва­но „A New Ca­re­er in a New Town”, обо­жа­ва­о­ци­ма ће по­ну­ди­ти чак 11 ком­пакт-ди­ско­ва, 13 ви­ни­ла, уз ди­ги­тал­ни да­ун­ло­уд свих пе­са­ма из обим­ног бокс-се­та. 

Та­ко­ђе, ових да­на пре­ми­јер­но је при­ка­зан и до­ку­мен­тар­ни филм о Ми­ку Рон­со­ну, јед­ном од кључ­них са­рад­ни­ка Деј­ви­да Бо­у­ви­ја на ње­го­вим нај­це­ње­ни­јим ал­бу­ми­ма „Hunky Dory”, „The Ri­se and Fall of Ziggy Star­dust and the Spi­ders From Mars” и „Alad­din Sa­ne”, ко­ји је пре­ми­нуо још 1993. го­ди­не. Је­дан од на­ра­то­ра у до­ку­мен­тар­цу на­зва­ном „Be­si­de Bo­wie: The Mick Ron­son Story” о ен­гле­ском ги­та­ри­сти, ко­ји је сви­рао и са Бо­бом Ди­ла­ном и Лу­ом Ри­дом, је­сте и сам Бо­у­ви, ко­ји је сво­је се­ћа­ње на при­ја­те­ља и са­рад­ни­ка сни­мио не­по­сред­но пред смрт.