Томић: Био сам менаџер године, па преварант века

Драган Томић, бивши директор Рударског басена „Колубара”, одбацио је у Специјалном суду у Београду све оптужбе које терете њега и још 27 особа да су злоупотребама са ангажовањем механизације приватних фирми оштетили ово предузеће за 1,1 милијарду динара.

Томић је у судницу донео ранац пун документације из које се, како је најавио, може утврдити његово законито пословање. Одбрану је, тврди, припремио у 70 тачака. На почетку излагања изјавио је да је у „Колубари” запослен од 1981. године, да је добитник више различитих признања, међу којима је и орден Светог Саве, а да је у истој години, 2007, проглашен најпре за менаџера године, а затим га је тужилаштво означило преварантом века.

– Послови су захтевали ангажовање помоћне механизације од 2004. до 2007. године. Изместили смо реку Колубару за 4,5 километра. Производња је 2004. године повећана са 20 на 30 милиона тона угља. Радили смо ванредне послове на измештању пет система на местима где су прављени путеви и где је равњано земљиште за пољопривреду. То нису била кривична дела, већ пословне одлуке – рекао је Томић.

Он је казао да га оптужница терети за период када је он са места директора „Колубаре” одлазио на функцију заменика директора ЕПС-а, у време док је више времена проводио на пословним путовањима у Немачкој и Пољској, него што је био на послу. Истакао је да су извештаји „Дилоита” показали да од 2007. до 2009. године „Колубара” није била на губитку и да јој ангажовањем приватне механизације није нанета никаква штета.

– Имао сам задатак од Владе Србије да производим потребну количину угља. Биланс производње угља за мене је био „Оченаш”. Зна се да је за један киловат струје потребно килограм и по угља и да се 56 одсто струје у Србији производи у „Колубари”. Остварили смо приход од милијарду и 118 милиона евра, радећи са својом и са изнајмљеном механизацијом. Мислим да је тужилаштво погрешно протумачило машинско вештачење, на основу чега је урађено и финансијско. Наша механизација није била довољна да задовољи потребе. Не постоји ниједан доказ да је неко од нас тражио да се пише да је механизација ангажована већи број сати. Нисам имао дилему да ли да ангажујем булдожер који кошта 100 евра на сат или да стоји систем који тиме прави губитак од 20.000 евра за сат. Ми смо само радили, а ко ради тај и греши, мада сам убеђен да нисмо ни грешили – казао је Томић, истичући да су послови у „Колубари” увек били хитни.

Према речима оптуженог, за тужилаштво је основ потрошња горива, указујући да је сва механизација „Колубаре” ангажована 24 сата дневно. Новинари га, како је рекао, често питају како је могуће да су машине радиле 25 сати дневно, како пише у оптужници.

– Заборавља се да један дан у години траје 25 часова. То је дан у последњој недељи октобра када се сат враћа и када се прелази са зимског на летње рачунање времена. Никога не занима што један дан у марту траје 23 сата – рекао је Томић.