Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Подбацио раст, али и прогнозе економиста

Стојан Стаменковић, сарадник билтена МАТ, који је у мају тврдио да није угрожена стопа раста од три одсто, сада каже да ће бити врло добро ако буде два
  Подбацио раст, али и прогнозе економиста
Мањи приноси у пољопривреди оборили раст бруто домаћег производа (Фото Танјуг/Јарослав Пап)

Пројектовани раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији од три одсто неће бити остварен и биће врло добро ако буде и два одсто, рекао је пре неколико дана сарадник часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) Стојан Стаменковић.

​И ММФ очекује мањи раст
И Међународни монетарни фонд (ММФ) ове године очекује мањи привредни раст од три одсто. Да ће стопа раста бити снижена најавио је пре неколико дана Себастијан Соса, шеф канцеларије Фонда у Београду. Претходно је ММФ, баш као и Министарство финансија, очекивао да ће БДП порасти три одсто. На тој процени скројен је и буџет за 2017. годину.

Пре само неколико месеци Стаменковић је тврдио да резултат из првог тромесечја неће угрозити очекивану стопу привредног раста од три одсто.

Није тачно да је разочаравајући раст бруто домаћег производа (БДП) од једног процента у првом тромесечју 2017. у односу на исти период претходне године, као и да је због тога доведено у питање планирано повећање БДП у овој години од три одсто. Ову оцену Стаменковић је изнео на представљању МАТ-а 11. маја, реагујући на писање „Политике”. Тада смо аргументовано навели да су пољопривреда и енергетика подбациле и представљају главну препреку економском расту. Још у мају смо довели у питање прогнозу о очекиваном расту БДП-а од три одсто.

Након што је званична статистика објавила да је реални раст БДП-а у првом кварталу 2017. године, у односу на исти период лане, износио један одсто, „Политика” је тај резултат назвала „разочаравајућим”.

„Само од Бога и Милорада Грчића, в. д. директора ЕПС-а, зависи да ли ће премијер Александар Вучић трећу годину заредом погодити колико ће до краја децембра износити привредни раст.”

– То доводи у питање да ли је до краја године могуће достићи очекиване стопе раста од три одсто – упозорио је у то време Милојко Арсић, професор Економског факултета.

Међутим, аутори МАТ-а су два дана касније тврдили да статистички подаци за март наговештавају убрзање привредне активности. Убрзан је раст производње прерађивачке индустрије и раст спољнотрговинске размене – извоза и увоза, расте промет у трговини на мало, после застоја почетком године расте и производња цемента. Међутим, у марту је настављено опадање производње електричне енергије, што је узрок стагнације показатеља укупне индустријске производње, а потребе су се задовољавале повећаним увозом, констатовали су тада аутори овог билтена.

„То неће угрозити привредни раст на кратак рок, али постоји опасност да енергија постане ограничавајући фактор дугорочног привредног раста”, рекао је тада Стаменковић.

Пре неколико дана, Стаменковић је, међутим, ревидирао ставове и практично демантовао сам себе.  Истакао је да ће привредни раст у овој години бити осетно нижи.

То је последица проблема са енергетском производњом почетком године и пада пољопривредне производње, који је условљен сушом, али и веома ниских инвестиција, чији је реални раст дубоко испод очекиваних и неопходних вредности – закључио је аутор МАТ-а.

Стаменковић тако сада мисли о привредном расту, а у мају је овакве закључке „Политике” назвао глупостима.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milutin Pavlovic
DA bi Srbija u neko dogledno vreme dosla bar blizu raz zemljama. ras treba ad bude izmedu 6-10 %. Nas GDP je toliko nizak, da je to strasno i kakav je to rast. Ako Aus ima rast od 3% na gdp od 60000$, A Srbija rast od 3% na 10000$. Ako me matematika sluzi DA bi Srbija u neko dogledno vreme dosla bar blizu raz zemljama. ras treba ad bude izmedu 6-10 %. Nas GDP je toliko nizak, da je to strasno i kakav je to rast. Ako Aus ima rast od 3% na gdp od 60000 3% to je 2000 A Srbija samo 300. OPste je poznato da Ekonomije sa malom osnovicom imaju ubrzani rast. Obicno 8-10%. Pitanje je zasto je rast u Srbiji samo 3%. Premijer govori o platama od 4oo evra kao cilj. Sa takim smesnim projekcijama. Ako ikada dode to tih famoznih 1000 evra, Niti ce biti Srba niti Srbije. Mozda je pravi odgovor da su do ovoga bednog stanja, dovele elite. Koje ne zele ni po koju cenu da se odreknu svojih privilegovanih pozicija. A judi koji vladaju Srbijom su samo marionete istih.
Dejan.R.Tošić
Konkretni uticaj na rast BDP su elektoenergetski sistem sa Hidro i Termo elektranama i poljoprivredna proizvodnja,zato se sve stručne ekonomske analize i svode na suše,poplave,kišu,sneg,i mraz,kao opravdanja pada BDP. Ekonomski rad vlada se 17 godina svodi na Agenciju za promet nekretnina i investicija,radi servisiranja Javnog duga,nikakva kapitalna ulaganja u infrastrukturu za proizvodnju el.energije i podsticaj poljoprivredne proizvodnje sa zaštičenom i osiguranom cenom proizvoda sa subvencijama u gorivo i đubrivo ne postoji, svojim fiskalnim merama i monopolističkom upravom nad resursima bez dugogodišnjeg plana razvoja strateških usluga i proizvoda vlada je postala kočničar privrednog razvoja. Kapitalne investicije u infrastrukturu puteva , potrebna su, ali investicije na osnovu kredita a bez sopstvenih resursa ne utiču na rast BDP. JP Srbija Putevi upravljaju mrežom puteva sa pedeset miliona evra svog buđeta a na kraju godine posluju u minusu,kao i trend pada BDP -0,75 %.
Gile
Mislim da je jedan od problema to sto se ovi nasi ekonomisti ili neki prozvani strucnjaci pre svega dodvoraju vlastima pa zato i omanjuju kad su ove prognoze u pitanju.Nazalost,kod nas je i ekonomija u zastiti politickih ubedjenja pa zato kad bas istina izbije drasticno na videlo,onda brze bolje redukuju stope rasta,nalaze neka opravdanja i sto je najgore ucestvuju u zataskavanju nase ekonomske situacije,A sve zarad politicara.
miroslav sarcanski
U licitiranju rastom srpskog BDP mnogi grese, posto ne shvataju da zavisi od stranih ulaganja i vremenskih prilika.Videli smo podbacaj u proizvodnji struje sto je slika i prilika naseg javnog sktora, koji vise odmaze nego pomaze privrednom rastu. Prosle godine je EPS cak uplatio dividendu u budzet, a poznato je da ue poslednjih trideset godina nije izgradjen nijedan ozbiljan kapacitet za proizvodnju struje, sto znaci da se manipulise amortizacijom. Rezultat toga je umanjenje proizvodnje na duzi rok u ovom ,ali i drugim javnim preduzecima, a sve zarad kratkorocnih partijskih interesa. Ako se dodaju i ostali preglomazni delovi javnog sektora, dobro je da uopste i ima privrednog rasta. Jedino resenje je u reformi javnog sektora, na sta se Vlada obavezala MMF-u, ali uporno krsi obecanja. To sto nema reforme, na kratak rok izgleda lepo, posto se stedi na otpremninama za prekobrojne u javnom sektoru, a malo se zakine i na javnim investicijama. Mladi odlaze, a sa njima i nasa buducnost.
Bosa S
A gdje i koliko dugo je gospodin Stamenovic studirao? Gdje se usavrsavao poslije studija?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.