Maђарски рестауратори обнављају Синагогу

Трагом њихове мајсторске кичице сада иде готово 40 стручњака рестауратора из Мађарске који имају задатак да, након што је урађена обнова спољних фасада, поново пресвучена купола бакарним лимом, ураде и онај финални део по којем се памти Синагога, њено унутрашње осликавање. У простор Синагоге тренутно готово да не може да се крочи јер су високе скеле постављене дуж свих зидова, као и у централном делу храма до куполе. То је једини начин да се рестаураторима учини доступан сваки центиметар унутрашњих површина које ће да исликавају или обнове гипсане елементе. Обнову Синагоге у износу од око два милиона евра сноси мађарска влада, а посао је на тендеру додељен конзорцијуму који чине суботичке фирме „Јумол”, „Цимгас”, „Ротел” као и „Мегалосгистик” у оквиру којег су ангажовани и стручњаци рестауратори из Мађарске, објашњава нам Андреа Фехер, вођа градилишта. Она и њена помоћница Анамарија Мајановић потпуно су свесне да су очи градске јавности, али и међународних стручњака, упрте у ово градилиште, па зато строго пазе да у темпу радова нема одступања. Синагога мора бити потпуно завршена до краја године, а да би то било поштовано, њихов задатак је да рестаураторима на време обезбеде све што им је потребно. А потребна им је специјална основна фарба на бази креча која се увози из Словеније и око 40 пигмената боја набављених у Италији.

На 23 метра унутрашње висине Синагоге један од мајстора рестауратора управо повлачи последње потезе на флоралним мотивима у куполи. Тек за један ниво ниже на скели је Ласло Берењи, уклонио је шаблоне по којима је до тада радио и повлачи потезе слободном руком. На овој висини читав посао одвија се у милиметарским распонима – рука мора да буде мирна и сигурна док исцртава контуре, а узани простор скеле ограничава свако померање тела.

Под сводом бочне куполе управо је завршено последње наношење сребрне и златне боје у оквир око Давидове звезде, те оштар мирис ових фарби испуњава простор. Међутим, за рестаураторе сва ова ограничења, рад који нема радно време већ траје док се не заврши нека целина или рад у одређеној боји, за њих је рутина.

„Ми углавном радимо на споменицима културе, пре овога радили смо у Будимпешти на Музеју лепих уметности, радимо много у црквама, а мени је ово трећа синагога”, каже за „Политику” Шандор Толчваи, рестауратор. Објашњава да иако је наше око задивљено разиграношћу у исликавању зидова, за искусну руку то није проблем, посебно што су пре изласка на терен детаљно припремили шаблоне, и на лицу места упоредили их са простором и бојама. „Међутим, важно је ући у нит размишљања градитеља и онда је следити”, каже Шандор који је у овом послу већ 40 година, а сада на скели стоји са синовима Петером и Гергељем.

„Када си на послу, ти само видиш задатак који треба да обавиш, али када се скине скела и ми завршимо посао, онда постајемо свесни да ће то остати тако у наредних 100 година. Радио сам 20 година у будимпештанском парламенту и волим да одем да погледам оно што смо радили. Ти бивши послови изазивају добар осећај, јер знаш да ће то још дуго после тебе остати да траје”, каже Толчваи.