Mađarski restauratori obnavljaju Sinagogu

Tragom njihove majstorske kičice sada ide gotovo 40 stručnjaka restauratora iz Mađarske koji imaju zadatak da, nakon što je urađena obnova spoljnih fasada, ponovo presvučena kupola bakarnim limom, urade i onaj finalni deo po kojem se pamti Sinagoga, njeno unutrašnje oslikavanje. U prostor Sinagoge trenutno gotovo da ne može da se kroči jer su visoke skele postavljene duž svih zidova, kao i u centralnom delu hrama do kupole. To je jedini način da se restauratorima učini dostupan svaki centimetar unutrašnjih površina koje će da islikavaju ili obnove gipsane elemente. Obnovu Sinagoge u iznosu od oko dva miliona evra snosi mađarska vlada, a posao je na tenderu dodeljen konzorcijumu koji čine subotičke firme „Jumol”, „Cimgas”, „Rotel” kao i „Megalosgistik” u okviru kojeg su angažovani i stručnjaci restauratori iz Mađarske, objašnjava nam Andrea Feher, vođa gradilišta. Ona i njena pomoćnica Anamarija Majanović potpuno su svesne da su oči gradske javnosti, ali i međunarodnih stručnjaka, uprte u ovo gradilište, pa zato strogo paze da u tempu radova nema odstupanja. Sinagoga mora biti potpuno završena do kraja godine, a da bi to bilo poštovano, njihov zadatak je da restauratorima na vreme obezbede sve što im je potrebno. A potrebna im je specijalna osnovna farba na bazi kreča koja se uvozi iz Slovenije i oko 40 pigmenata boja nabavljenih u Italiji.

Na 23 metra unutrašnje visine Sinagoge jedan od majstora restauratora upravo povlači poslednje poteze na floralnim motivima u kupoli. Tek za jedan nivo niže na skeli je Laslo Berenji, uklonio je šablone po kojima je do tada radio i povlači poteze slobodnom rukom. Na ovoj visini čitav posao odvija se u milimetarskim rasponima – ruka mora da bude mirna i sigurna dok iscrtava konture, a uzani prostor skele ograničava svako pomeranje tela.

Pod svodom bočne kupole upravo je završeno poslednje nanošenje srebrne i zlatne boje u okvir oko Davidove zvezde, te oštar miris ovih farbi ispunjava prostor. Međutim, za restauratore sva ova ograničenja, rad koji nema radno vreme već traje dok se ne završi neka celina ili rad u određenoj boji, za njih je rutina.

„Mi uglavnom radimo na spomenicima kulture, pre ovoga radili smo u Budimpešti na Muzeju lepih umetnosti, radimo mnogo u crkvama, a meni je ovo treća sinagoga”, kaže za „Politiku” Šandor Tolčvai, restaurator. Objašnjava da iako je naše oko zadivljeno razigranošću u islikavanju zidova, za iskusnu ruku to nije problem, posebno što su pre izlaska na teren detaljno pripremili šablone, i na licu mesta uporedili ih sa prostorom i bojama. „Međutim, važno je ući u nit razmišljanja graditelja i onda je slediti”, kaže Šandor koji je u ovom poslu već 40 godina, a sada na skeli stoji sa sinovima Peterom i Gergeljem.

„Kada si na poslu, ti samo vidiš zadatak koji treba da obaviš, ali kada se skine skela i mi završimo posao, onda postajemo svesni da će to ostati tako u narednih 100 godina. Radio sam 20 godina u budimpeštanskom parlamentu i volim da odem da pogledam ono što smo radili. Ti bivši poslovi izazivaju dobar osećaj, jer znaš da će to još dugo posle tebe ostati da traje”, kaže Tolčvai.