У теглу више не стаје килограм меда

– Док не буде акредитована лабораторија за контролу меда на Хемијском факултету одговор на то питање практично не постоји. Кристалисани мед, од врха до дна тегле, једини је прави. У скандинавским, хладнијим државама, где мед кристалише много брже потрошачи то знају и сумњају у сваки производ који је у течном стању. Код нас није тако – каже Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а.

Фалсификати се данас углавном праве по технологији која не дозвољава кристалисање меда. На нашем тржишту, објашњава Живадиновић, позната су два начина. „Стопроцентни фалсификати нису видели пчеле, док се код других додају разне врсте шећера: од репе, трске или глукозно-фруктозни сируп који се добија од кукуруза”. Када праве мед од чистог шећера, онда покушавају да сахарозу сведу на дозвољених 10 одсто што је максимум, рецимо, за багремов мед.

– Због тога држава не треба да баца новац за скупе анализе. Довољно је да се провере параметри као што су: сахароза, дијастаза (пчелињи ензим у меду) и „ХМФ” (хидроксиметилфурфурал). Ако се и после тога нешто сумња, онда се раде сложеније анализе – истиче наш саговорник.

Он је поновио да је Правилник о квалитету меда лош, да је нова верзија урађена у марту али да још није усвојена.

Подсећамо, Ветеринарска инспекција наложила је, пре два дана, повлачење из продаје ливадског меда „к плус” приватне робне марке „Меркатора” који је за овог трговца паковала фирма „Аза” из Лединаца и који се продавао у „Идеји”. Тај производ није прошао сензорне анализе Научног института за ветеринарство Србије, а потом је исти резултат потврдио и Институт за хигијену и технологију меса где је обављена суперанализа.

Утврђено је да мед одступа од прописаних параметара јер је био нетипичног мириса и измењеног укуса, несвојственом ливадском меду. Подсећао је на загорео шећер и био је превише сладак. Боја му је била тамнобраон. Произвођач је негирао ове наводе тврдећи да је његов мед природан и да је то потврдила и лабораторија „Интертек” из Бремена.