Закон нужде
Ниш – У Србији радници запослени у страним фабрикама имају повремено врло различите проблеме. Најчешћи су са зарадама, нешто ређи с боловањима или годишњим одморима, а најоригиналнији су у Нишу – запослени у фирми „Олимпиас”, која је у кругу некадашње Индустрије текстила „Нитекс”, а која је продата компанији „Бенетон” из Италије („Олимпиас” је како се тврди кооперантска фабрика с „Бенетоном”), у случају нужде морају да трпе када су на послу јер су тоалети закључани.
Објашњење менаџмента, у чије име се огласио Федерико Сартор, да је проблем настао из „логистичких разлога”, нимало није олакшало ситуацију међу запосленима. Сартор каже да су тоалети у „Олимпиасу” саставни и неодвојиви део свлачионица за раднике и да простор у којем се налазе мора да буде под кључем. И због тога је, посебно је истакао, донета одлука да радници тоалете могу да користе једино у време паузе.
У свлачионицама у којим се радници пресвлаче по доласку у фабрику и пред одлазак с посла, кажу у „Олимпиасу”, налазе се њихове личне ствари и гардероба, и све то мора да се чува у затвореном и простору који мора да буде безбедан и под сталним надзором. Додају да постоје одређени радници који чувају свлачионице, брину о остављеним стварима и имају обавезу да пазе на тоалете, али и да увек буду „доступни запосленима”. У фабрици, међутим, не прецизирају колико је кључева од тоалета код обезбеђења и на располагању радницима.
Текстилни радници у „Олимпиасу” тврде да до кључ(ев)а никако не могу да дођу изузев у време паузе и да су све остало време „на муци”, а често, како истичу, „и у великој невољи” јер оне који су задужени за безбедност свлачионица и с кључевима тоалета не могу нигде да нађу. Поштују и цене запослени чињеницу да се у фирми брину о заштити њихових ствари, али и питају шта и како да раде у случају нужде!
На ове наводе радника у „Олимпиасу”одговарају да су на огласној табли фабрике увек истакнута имена „дежурних” с кључевима за тоалете, на шта запослени одговарају да у случају нужде немају баш толико времена да из производних погона и на великом простору јуре до огласне табле како би сазнали име онога код кога је кључ и како би га пронашли да отвори тоалет...
Управо због муке и невоље радници су затражили помоћ од инспекцијских органа. Занимљиво је да су инспектори рада обишли „Олимпиас” и после тога донели закључак „да италијанска фабрика закључавањем тоалета за раднике не крши ниједан српски закон или пропис”. Инспекција рада је објаснила „да закон обавезује послодавца да обезбеди тоалете за запослене”, али посебно и „да нигде није написано да тоалети морају да буду откључани”.
На закључак инспектора рада Федерико Сартор је само додао „да је тиме доказано да ’Олимпиас’ стриктно поштује све домаће законе и радне процедуре, да делује фер и транспарентно и у складу са прописима у Србији”, што би требало да значи и да проблем око коришћења тоалета у фабрици, односно у случају мале или велике нужде радника у радно време, мимо пауза од пола сата, и не постоји.
После свега радници су дошли на идеју да започну с тренинзима – формираће две групе: једна ће тренирати своје организме да трпе и савладају нагон нужде до паузе и после паузе, а друга ће вежбати трчање како би физички били спремни да јуре чуваре кључева од тоалета по фабрици како би помогли запосленима из прве групе који не буду успели толико да утренирају своје организме да трпе...
Јер, нужда је нужда. И мала и велика.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
