Филозофија Џека Праудија
После несрећне утакмице Ливерпул – Нотингем форест и 96 жртава, Енглези су променили публику.
Сиротињу су отерали у пабове, енормно поскупели улазнице и на трибине довели богатије и мирније.
Безбедније је данас гледати дерби Премијер лиге на пуном стадиону него Чукарички – Рад на празном.
***
Светско првенство у фудбалу, које изгледа овога пута неће проћи без нас, тек што није почело, а у Србији се и даље играју утакмице са празним трибинама као казном због хулиганства.
Безразложно насиље које навијачи проповедају није међутим српска измишљотина.
Историја фудбала је и историја насиља.
Разлика се међутим налази у чињеници да су развијеније земље тај проблем – решиле.
***
„Они ће доћи сабвејом, колима и пешке, супротставићемо се нашом елитном коњичком јединицом, на челу ће бити Џек Прауди, чекамо их, чекамо наше непријатеље.”
Овако се коњичкој бригади, специјалној јединици за борбу против навијача, обратио командир у рано пре подне у прљавом предграђу Манчестера. Навијачи су дакле непријатељи, а Џек Прауди је коњ који као најбољи носи име по првом поткивачу јединице.
Меч Манчестер јунајтеда и Роме оцењен је оценом Ц +, што значи да је у питању манифестација високог ризика. За енглеску полицију навијачи нису навијачи, то су људи који желе да повреде друге људе...
***
Почетком двадесетог века ногомет постаје најважнија споредна ствар на свету. Многим људима Европе и Јужне Америке и најважнија. А када је нешто најважније оно са собом носи интересе, емоције, али и насиље.
Крај прошлог века дочекан је у огољеном насиљу навијача. Европа је своје успела да релативно доведе у ред, код нас се то тек покушава. Одатле и ономад неспоразуми око „Правде за Уроша”. За навијаче он је момак који је дошао да навија за свој тим и да се забави, за државу он је убица у покушају.
Епилог је онда очекиван и реалан.
А када је у ствари забава почела?
***
Први нереди почињу да се појављују одмах по настанку ногомета. Почетком 14. века енглески сељаци гађали су противнике свињским бешикама, па је власт реаговала. Тако је то ишло са меканим материјалом све негде до 19. века када је главни хит постао каменовање противничких играча.
После Другог светског рата млади су своје фрустрације почели да решавају песницама и моткама и тада можемо говорити о процвату навијачких нереда који се проширио и на Јужну Америку.
Тамо није било веће фрке, а онда је 1964. у Перуу на утакмици између домаћина и Аргентине погинуло триста, а повређено петсто људи!
***
Свет се препао, али било је касно. Дух са навијачком батином наместо заставе већ је напустио боцу. Али је није испуштао из руку. Према подацима немачке полиције, од сто ухапшених навијача увек је око осамдесет било у видно алкохолисаном стању. Што није искључило употребу лаких дрога. Приликом хапшења код свих су пронађене и сличне, мале суме новца, упадљиво исте и упадљиво у истим апоенима, те су се јавиле сумње у организовање навијача и њихово потплаћивање од стране клубова. Из тог времена датира и та јавна тајна коју и клубови и навијачи демантују – а то је да ови први подмићују вође навијача, уносе недозвољена средства за акцију на стадионе, плаћају авионске и остале карте, дају навијачима просторије и друге бенефиције.
Сваки искрени тренер ће вам рећи да се плаши навијачког суда више него председника клуба.
***
Кад је реч о насиљу, Енглези су поставили темеље понашања за све навијачке групе у свету иако никада нису изазвали прави рат као што се то десило 1969. године Салвадору и Хондурасу после квалификација за Светско првенство када су гости из Хондураса после туче на стадиону спалили главни град, убијали и силовали. Рат је трајао шест дана и никада није саопштен број жртава, али се процењује на хиљаде, а потпуни дипломатски односи успостављени су тек 2006.
Дакле, модерним нередима шездесетих није се придавало много пажње те су се организације навијача развијале, јачале и пустиле скинхедсе у своје редове.
До 1970. сви су енглески клубови имали организоване навијачке групе, али прави циркус је кренуо 1973. када је Манчестер завршио у другој лиги па су његови навијачи почели да праве хаос на свим следећим утакмицама, што је довело до смрти једног навијача и повреде других. Тада је измишљен кавез за навијаче.
***
Крајем 1985. навијачи су демолирали град Лутон, а исте године у Белгији у тучи навијача Ливерпула и Јувентуса погинуло је 39 Јувентусових навијача...
„Нема речи, нема могућег оправдања. Кривица је у потпуности енглеска”, рекла је Челична леди и кренула у обрачун са хулиганизмом. Тачерка и краљица Елизабета Друга послале су формална извињења владама и народу Белгије и Италије. Легендарни Боби Чарлтон рекао је да се те ноћи стидео тога што је Британац. Полиција је коначно похапсила многе вође хулиганских банди. Доба хулиганизма завршено је на исти начин на који је почело – директним ТВ преносом.
Влада Белгије је 30. маја забранила британским клубовима наступ на својој територији, а енглеска ФА следећег дана повукла је клубове из европских такмичења на годину дана. Незадовољни тиме челници УЕФА су 2. јуна прогласили суспензију Енглеза на неодређено време, а ФИФА је четири дана касније забрану проширила на све мечеве енглеских клубова са странцима. Тринаестог јуна ФИФА је забрану поново проширила, сада и на пријатељске мечеве, а још седам дана касније Ливерпулу је одређена казна од три додатне године, од тренутка када се остали Енглези врате у евротакмичења. Закони донети после трагедија у Бредфорду и Бриселу, а посебно после Хилзбороа ’89, мењали су структуру публике, али и имиџ фудбала, који више неће бити само спорт.
Белгијски парламент формирао је комисију дан после трагедије, а она је већ следећег дана утврдила низ грешака у припреми утакмице. Закључак је донет 6. јула, а гласио је: влада, руководство полиције и фудбалског савеза имају удео у кривици за трагедију. Влада Белгије пала је због Хејсела.
***
Четири године касније у Шефилду приликом стампеда, 96 Ливерпулових навијача је погинуло.
Чаша се прелила као терен мртвим телима.
После тога донето је низ строгих закона којим су енглески навијачи стављени под контролу.
Од тада ако навијач само закорачи на траву, иде пет година у затвор.
Није прошло месец дана, а за кавезима више није било потребе...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
