Азбестном насељу одзвонило

Сан о здравом крову над главом за житеље Азбестног насеља у Белим водама постаће стварност крајем маја. Тада ће прве од 140 породица добити кључеве нових станова од чврстог грађевинског материјала у улицама Комовској и Бело врело. Завршене су три нове зграде са 67 станова, четврта је порасла до првог спрата, а у току овог месеца планиран је и почетак градње још три нова објекта. Ненад Бајић, шеф информативне службе Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, каже да радници уређују терен око зграда, а затим следи добијање употребне дозволе.

– Папире за прве три зграде требало би да добијемо крајем маја или евентуално почетком јуна, када ће први станари закорачити у нове домове. Реч је о гарсоњерама, једнособним и двособним становима. Порушене су и две зграде у Комовској улици. Приводимо крају расељавање станара из треће, а њено уклањање би требало да почне за две недеље. За сваки нови објекат Дирекција је издвојила по 125.000.000 динара – објашњава Бајић.

Планом, који је пре две године Дирекција као инвеститор предочила становницима кварта који окружују улице Комовска, Бело врело, Бело воде и Палисадска, предвиђено је да сви власници азбестних станова уђу у нове до 2011. године.

– Задовољни смо динамиком и мислим да ћемо посао завршити пре рока. Три од укупно седам нових зграда намењених за смештај породица из Азбестног насеља биће готове наредне године. Осталих седам градимо за потребе града за нека друга расељавања – каже Бајић.

Премда ново насеље полако поприма урбани изглед, трошне и непорушене зграде од азбеста још подсећају на нехумане услове становања у којима су поједина домаћинства провела и по 40 година. Саграђене су 1966. године као привремено решење, јер је рок трајања штетних плоча ограничен на две деценије. У 14 експерименталних објеката са 207 станова живеле су 142 породице.

Појединим суграђанима, у ишчекивању да буду расељени, зидови од отровних плоча још представљају једино уточиште.

Један од њих је Градимир Дурковић. Одрастао је у овом насељу и у стану од 32 квадрата са супругом подиже троје деце. Радује га то што ће Дирекција коначно решити проблеме житеља овог насеља. Међутим, Дураковић није у потпуности задовољан, јер стан који би требало да добије, како каже, није функционалан.

– Понуђен нам је стан од 35 квадрата, али смо одбили. Тачно је да живимо, у како кажу, канцерогеним становима али имају многи бољи распоред него нови. За сваку похвалу је то што дирекција ради и надамо се да ћемо се договорити – истиче Дурковић.

Према Бајићевим речима, будући станови биће по структури и квадратури слични старим, а власници ће моћи разлику у квадратима да откупе по најповољнијим законским условима.

– Склапањем уговора са градом у форми закупа на 40 година по симболичној цени власници ће имати прилику да откупе већи стан – објашњава Бајић и додаје да ће у свим ситуацијама тражити заједнички језик како би пројекат завршили.

У складу са градњом објеката Дирекција ће уредити саобраћајнице, паркинг и пратећу инфраструктуру у овом кварту у Белим водама.

-----------------------------------------------------------

Уклањање плоча најопасније

Демонтирање и уклањање објеката од азбестних кровних и фасадних плоча обавља предузеће „ПМЦ инжењеринг”. Горан Симић, из овог предузећа каже да цео поступак траје 40 дана, а да најопаснији део, скидање азбеста заврше за пет дана. Све време извођења радова градски Завод за јавно здравље мери концентрацију азбестне прашине у ваздуху.

– Приликом демонтаже зграда скеле се облажу заштитним платнима. Азбестне плоче скидамо ручно и стално се квасе, јер је тако мања вероватноћа да се ствара прашина. Затим се пакују у одговарајућу амбалажу, превозе у привремено складиште у Руми, а потом у Немачку где се рециклирају. Будући да је доказано да је азбестна прашина канцерогена уклањамо и пет центиметара земље на градилишту – објашњава Симић.

Радници који обављају радове носе маске, рукавице, шлемове и посебна одела.