Франц Лист опет у Ечки

Ечка код Зрењанина – Највећа свечаност у историји села Ечка збила се пре два века. Гроф Агоштон Лазар славио је изградњу велелепног дворца. Не само што грађевина у солидном стању постоји још и данас, него се јавност, с колена на колено, још присећа баш те прославе. Те вечери, поред бројних музичара свирао је и деветогодишњи дечак, а он је својом свирком засенио све остале. Касније је постао толико познат па та иста клавирска музика одјекује до данашњег дана. Реч је о Францу Листу (1811–1886).

Дан и ноћ село је било на ногама. Поворке окићене разним украсима и светлећим лампионима дефиловале су уз Бегеј. Агоштон је наредио да нико не сме да буде ни гладан ни жедан.

– Изобиље је први пут важило за све. Онај који је успео да уђе у дворац био је „плаве крви” и сигурно је припадао тадашњем племству Јужне Угарске каже Ервин Газдаг, хроничар Ечке, који се бавио историјом дворца, касније названим „Каштел”и властелом која га је окруживала.

Ервин је председник завичајног друштва „Ечка 1439”. Из те године вуче порекло најстарији писани траг који је о овом простору оставио Ђурађ Бранковић.

– Бавио сам се боравком Франца Листа кога је на свечаност поводом завршетка дворца довео најбогатији и најчувенији велепоседник тог времена и поднебља гроф Естерхази – да би се и овде дознало за раскошни таленат младог пијанисте. Претпоставља се да је он у крају провео дуже него што је трајала прослава, прича Газдаг.

Касније ће се Лист прославити у целој Европи , као ненадмашни клавириста, композитор и диригент. Великим слављем бавио се и руски емигрант Борис Павлов који се скрасио у Бечкереку. Захваљујући знању језика могао је да завири у страну литературу која се налази по архивима. Осврћући се на до тада незапамћен догађај он је забележио да је село због њега било месец дана на ногама и да се уређивао сваки сеоски кутак.

Најтеже је било властелинској послузи, коњушарима посебно јер су морали да упаре на десетине запрега, да оките коње и кочије. Дефиле на коме су разнобојне хаљине осветљавале бакље одржао се дан уочи главне свечаности. Послуга је добила нове униформе, дошли су специјални кувари из Беча...

Још одавно је Милан Кочаловић, познати зрењанински глумац који живи баш у Ечки, приметио да би село требало на неки начин да искористи Листов боравак у Каштелу. Зрењанински новинар и писац Зоран Славић је 2003, поред осталог, предложио да се наступ тада још непознатог дечака који се за два столећа претворио у легенду искористи у промоцији ове средине и да се од тог догађаја у позоришту „Тоша Јовановић” направи својеврсна оперета.

Коначно је направљен први корак. Како нико конкретно није ушао у остварење музичке идеје на то се одважила Маријана Керлета. Она је по занимању туризмолог па за фест посвећен Францу листу одлучила се, не из музичких него из туристичких побуда. Пошто јој ни једна институција није дала шансу она се одважила да „им” покаже да има талента, а преко асоцијације зрењанинских жена „Софија”у помоћ је позван Роберт Чобан, искусни новосадски глодур и маркетиншки зналац.

Тако је на почетку викенда у дворцу Каштел одржан, кажу први, а то значи да би их требало бити још, „Франц Лист фест”, односно Фестивал младих талената у класичној музици. У некад тајанственом стецишту богатих свирали су таленти из зрењанинске Музичке школе „Јосиф Маринковић” и Музичке омладине Београда, певали су хорови. Осим клавира чуле су се и виолина и трубе.

Дела Франца Листа изводили су студенти београдског ФМУ. Сусрет је имао ревијални карактер, у првим коментарима чуле су се речи хвале. Љубитељи класичне музике могли су да уживају и у њој и у амбијенту. Ни изблиза није било раскоши као пре два века и није је нико ни очекивао. Дата је прилика и онима који су за савременије трендове. Наиме у дворцу је то вече, као специјални гост на фесту на клавиру свирала авангардна и популарна италијанска пијанисткиња Мелиса Томелини.