Трампова стратегија конфронтације

Трамп би, могуће већ у четвртак, могао да обелодани „ширу стратегију” према Ирану као одговор на „ружно понашање” Техерана које није „у духу” са споразумом по коме је Иран свој програм обогаћивања уранијума ставио под међународну контролу у замену за поступно укидање сета економских и финансијских санкција.

Државни секретар Рекс Тилерсон је недавно шефу иранске дипломатије Мухамед Џавад Зариф, током њиховог сусрета на маргинама заседања Генералне скупштине УН у Њујорку, пренео америчку забринутост поводом ракетних тестова.

Зариф је потом – у очитом покушају да спусти тензију и сачува споразум којим се Иран отворио страним инвеститорима – колегама из земаља потписница потврдио да је Иран приправан за разговоре о „неким димензијама” ракетног програма који има „искључиво” одбрамбену димензију.

Трaмп је на основу свега закључио да нису испуњена очекивања споразума Ирана и групе „5+1” – пет сталних чланица Савета безбедности УН плус Немачка – који је оцењен као значајан допринос светском и регионалном миру, а Барак Обама га је сматрао својим највреднијим спољнополитичким легатом.

Инспектори Међународне агенције за атомску енергију до сада су осам пута потврдили да Иран не крши одредбе договора, а Конгрес САД је два пута током Трамповог мандата прихватао те сертификате.

Упркос томе, много је наговештаја да шеф Беле куће жели унилатерално повлачење из споразума уверен да неке „клаузуле сумрака” – рестрикције иранског нуклеарног програма које временом треба да буду укинуте – дају покриће Техерану да произведе атомску бомбу када 2025. истекне важност споразума.

Ирански председник Хасан Рохани понавља да Техеран не жели раскид споразума нити ново преговарање, поручује да он мора да се поштује „чак и уколико се десет нових Трампова створи на свету”, али даје до знања да ће се, уколико САД наставе са „претњама и санкцијама”, Иран „за неколико сати” вратити спорном нуклеарном програму.

Свих пет других потписница потврђују да поштују споразум. Европска унија, Кина и Русија веома су скептичне око Трампове идеје, па са разних страна стижу упозорења од нове блискоисточне тензије и убрзања регионалне трке у наоружању.

Европски политичари, уз снажну подршку пословних кругова, јасно дају до знања да нису спремни да покопају договор који по свим релевантним сведочењима функционише. Европска комисија потврдила је крајем прошле недеље да споразум који нуди трајна решења иранског нуклеарног питања функционише и да потписници морају да се држе преузетих обавеза.

Трaмпов саветник за националну безбедност, генерал Х. Р. Мекмастер агитовао је међу републиканским и демократским члановима Конгреса САД, али све је јасније да председникова свеобухватна стратегија нема јединствену подршку утицајних чланова администрације – уколико би жртва био нуклеарни споразум.

Да ли је све то утицало да председник сада наговештава да би могао да прихвати „трећи пут”: да упркос личном противљењу сачува „очајан” споразум и да нову стратегију представи као јединствену платформу администрације и Конгреса САД, на основу чега би од других потписника затражио да појачају притиске на Иран.

Уколико Трaмп оствари саботажу споразума, Конгрес САД има 60 дана да размотри повратак на режим санкција Ирану које су у међувремену укинуте. Био би то по многим оценама крај споразума, САД би дале пример кршења раније преузетих међународних обавеза – што би изоловало Америку и нанело озбиљну штету њеној репутацији.

Извлачење САД из нуклеарног споразума са Ираном представљало би Трампов најколосалнији промашај откако је у јануару ушао у Белу кућу.