Курц води Аустрију удесно
Досадашњи министар спољних послова Аустрије, 31-годишњи Себастијан Курц, извесно ће постати шеф нове аустријске владе или, у најмању руку, први мандатар. Према првим прелиминарним резултатима недељних избора, Курц је освојио 31,7 одсто гласова, безмало пет одсто више од владајућих социјалдемократа (27 одсто). Слободарска странка Хајнца Кристијана Штрахеа (25,9 одсто) пала је на треће место.
Ако се узме у обзир да је четврто место у такозваној лиги парламентарних партија освојила десно оријентисана странка Неос, а да су подељени Зелени истали испод цензуса, постаје извесно да Аустрија корача удесно или да јој прети „орбанизација”, како је то уочи избора у Алпској републици изјавио министар спољних послова Чешке Републике Карел Шварценберг.
Наравно, још није јасно ко би могао да постане „аустријски Виктор Орбан”, а још је мање предвидиво колико ће Беч у новом мандату скренути удесно. Извесно је, ипак, да ће приоритети будуће владе бити рестриктивне мере према дошљацима свих боја и политичка свакодневица под слоганом (слободара) „Прво – Аустрија”, што би значило и мање Европе, а више домаће политике.
На тај закључак наводе анализе бирачког расположења по којима је апсолутној већини бирача у Аустрији битније да се заведу оштре мере према странцима, него да се, на пример, унапреди систем школства итд. У детаљним анализама је установљено да избацивање „посрнулих” странаца и избеглица којима није одобрен азил подржава 63 одсто бирача, а 57 одсто одобрава пооштравање мера јавне безбедности и одбране од тероризма. Насупрот оваквим опредељењима бирача, унапређење школства жели 46 одсто Аустријанаца, а сузбијање бирократије 43 одсто...
Требало би истаћи да су ови резултати избора прелиминарни и незванични, мада је узето у обзир предвиђање како су гласали бирачи који су послали гласачке листе поштом. Министар унутрашњих послова Волфганг Соботка саопштио је касније током ноћи званичне прелиминарне резултате (без писама с гласачким листићима), док ће коначни резултат бити саопштени тек после пребројавања тих гласачких листића најкасније следећег четвртка.
До тада, али и потом, питање будуће коалиционе владе остаје отворено, с обзиром на то да су оба потенцијална партнера народњака у овом тренутку суздржани: одлазећи канцелар Кристијан Керн је уочи избора изјавио да ће повести социјалдемократе у опозицију уколико не освоје мандат за састав владе. Да ли ће остати при том обећању, могло би да зависи од понуде народњака или слободара.
Слободари имају више додирних тачака с народњацима, али зазиру од улоге млађег коалиционог партнера, поучени искуствима с почетка двехиљадитих година када су после два мандата изгубили безмало половину наклоности бирача који су их претходно довели до броја два у страначкој хијерархији Алпске републике. Осим тога евентуални „пакт” са социјалдемократима имао би велику симболичну вредност, не само у предстојећем мандату, већ гледано на дуже стазе. Социјалдемократе су, наиме, уочи избора први пут после неколико деценија сигналисале да би под одређеним условима биле спремне на сарадњу са слободарима. Тиме би „санитарни обруч” или изолација ултрадесничара постала реликт прошлости.
С обзиром на то да све три велике странке могу да формирају владу само у коалицији с једном од друге две партије, занимљиво је шта су њихови најутицајнији политичари изјавили после избора.
Шеф слободара, већ виђен као коалициони партнер народњака, најавио је да је његова странка отворена за преговоре са свима. Петер Вестенталер, некадашњи „мотор” народњачко-слободарске коалиције, предвиђа да ништа није одлучено и да би коалициони преговори могли да потрају до идуће године.
Андреас Кол, некадашњи архитекта коалиције Шисел–Хајдер, рекао је да коалиција народњака и слободара треба да настави рад претходника, с обзиром на то да све касније владе (од 2006) нису донеле бољитак Аустрији.
Резултати, дакле, не представљају изненађење – безмало се у потпуности поклапају с предвиђањима емпиричара, али ни будућа званична политика Беча. Изборни победник Себастијан Курц се у првом интервјуу изјаснио позваним да се заложи за велике промене и обећао да ће му примарни циљ бити да подстакне нову политичку културу у земљи. Како би та нова култура могла да изгледа већ је јасно: без обзира на недоумице која и каква ће коалиција владати Аустријом, извесно је да ће нова влада следити строго десничарски курс, чак и у случају да грађанска левица поново стане на чело државе. Политички посматрачи и аналитичари неуморно указују да ће „орбанизација” погодити Алпску републику – у лакој верзији (уз учешће левице у влади) или строго десно. Јер бирачи две десничарске странке одобравају са 74 одсто десни курс, а бирачи левице, такође већински, одобравају десничарење с 53 одсто.
С обзиром на све речено, намеће се цитат шефа покрајинске Социјалдемократске странке у Корушкој Петера Кајзера: „Аустрији предстоје горка и хладна времена.”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
