Једном руком чита ноте, другом свира

Апатин –Први солистички концерт на клавиру Угљеша Бркљач одржао је са 13 година, а на 19 наступа на републичким и међународним такмичењима освојио је чак 15 првих награда. Два пута је проглашен за најбољег ученика Основне музичке школе „Стеван Христић“, коју похађа у класи професорке Еве Анталовић. Овај четрнаестогодишњи Апатинац, иначе слеп од рођења, свој хендикеп надокнађује префињеним осећајем за звукове у окружењу, а многи га сматрају једним од најталентованијих младих пијаниста у Србији. Захваљујући апсолутном слуху, са лакоћом препознаје сваки тон композиција које је претходно увежбао на клавиру, опипавајући ноте из Брајевог писма.

– Прво „читам“ левом, а свирам десном руком, а затим обрнуто. Тако долазим до целовите мелодије. Поред одласка у редовну и музичку школу, као и вежби на клавиру, два пута седмично похађам наставу из солфеђа. Понекад буде напорно, али тако мора да буде, јер намеравам да се професионално бавим музиком – каже Угљеша за наш лист, додајући да је синтисајзер био први инструмент који је свирао, али да је у првом разреду музичке школе, на наговор професорице Слађане Јосић, прешао на клавир. Радо свира и оргуље, на којима је први пут наступио на концерту духовне музике у апатинској цркви Узнесења Маријиног.

– Атмосфера на концерту била је одлична, публика је сјајно реаговала, а задовољство није крила ни професорица Габријела Форгач, која ме је припремала за наступ. Када је реч о такмичењима, посебно бих издвојио наступ у Београду 2005. године. У конкуренцији више од стотину пијаниста који су се надметали у извођењу композиција домаћих аутора, победио сам свирајући Рајчићеву „Малу клавирску свиту”. Уз бројне похвале, том приликом сам добио и специјалну награду жирија – наглашава млади уметник.

Велику подршку у бављењу музиком Угљеши дају његови родитељи Гордана и Милан. Мајка свакодневно мора да усклађује радне обавезе да би му помогла у школи, док је отац преузео бригу о активностима након редовне наставе.

– Одличан је ученик и спремни смо да издвојимо и последњи динар како бисмо му омогућили музичко усавршавање. Тренутно, највећи проблем нам је његов упис у средњу музичку школу. Требаће нам стан за Угљешу и Гордану која ће, по свему судећи, морати да остави посао да би могла да стално буде уз њега – каже нам Милан Бркљач.