Одраз светске политике
Избор француске министарке културе Одри Азулеј за генералног директора Унеска нови је у низу корака на убрзаном путу њеног политичког напретка. Свега два гласа више пресудила су да она а не изгледни катарски такмац наследи Ирину Бокову. Победа је несумњиво изненадила и Париз и Азулеј. Избор шефа Организације уједињених нација за културу, науку и образовање био је поплочан импресивним прекретницама. Неочекивана достигнућа донели су јој токови у светској и француској дипломатији.
Азулеј је, иако високо котирана у културном миљеу, била непозната јавности пре него ће је француски председник Франсоа Оланд поставити на чело Министарства културе 2016. године. Рођена је у Паризу у јеврејско-мароканској породици. Дипломирала је у престижним школама које обучавају француску елиту.
Каријеру је почела у јавном радио-дифузном сервису, а после кратког задржавања у финансијама и банкарству посветила се уметности и кинематографији.
Напредак у образовању пратио је њен пут до срца француске администрације. Оланд је 2014. именовао за свог саветника за културу и комуникације а потом министра и напослетку је кандидовао за челно место у Унеску. Крај његовог мандата претио је окончању њених политичких амбиција, али Оландов наследник Емануел Макрон прихватио је њену кандидатуру јер је Азулеј постала одраз његове амбициозне политике.
Азулеј је постала и одраз геополитике.
Изборни исход ударац је за арапске државе које су веровале да је положај с правом њихов јер никада нису водили Унеско. Али нису успели да се сложе око заједничког кандидата. Тако је Азулеј испливала и на таласу блискоисточних сукоба.
Изборну недељу стартовала је лоше, али је напредовала када су Арапи предвођени Египтом и Саудијском Арабијом саботирали Катар. Њен пробој бојкотовала су мишљења да Француска не може имати кандидата јер је Париз Унесков домаћин.
Ипак, Јеврејка је победила и то дан пошто је Израел рекао да се повлачи из Унеска уз САД који напушта Организацију наводно због њене антијеврејске политике. Америка оставља и око пола милијарде евра дуга таложеног јер не плаћа свој удео од 22 одсто у буџету од када се Палестина придружила Организацији.
Можда је избор жене која има рођаке у Мароку сигнал да се клима у Организација мења. У том случају Трампове претње су безазлене, осим ако нису мотивисане и идејом да се ослободи плаћања дуга.
Али што се Израела тиче, Азулеј је ипак енигма. Бојкотовала је антисемитизам и поносно истицала своје порекло. Учествовала је у бројним француско-израелским културним активностима. С друге стране, јасно се идентификовала с француском левицом која не подржава актуелну израелску владу. Њен отац саветовао је генерације мароканских монарха, али је можда сувише очекивати да ће његова кћи умирити израелско-палестинско-америчке страсти.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
