Операција Логориште

Имају ли Срби право на ратно сећање и евоцирање успешних и часних војничких акција и операција? Тек у последњој години-две почели смо да говоримо да је 1999. извршена агресија НАТО-а на нашу земљу, агресија – а не кампања. Тек у последњој години-две поклањамо пажњу нашим херојима из рата 1999, наравно и мајору Милану Тепићу.

Био сам пре неколико дана у посети гарнизону Врање, Четвртој бригади, најмоћнијој бригади Копнене војске Србије. Њихова спомен-соба у касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог” пример је како се достојанствено чува војничка традиција и сећање на све погинуле припаднике НОБ-а, ЈНА и Војске Србије из тог дела Србије. Генерали Милосав Симовић и Зоран Лубура и пуковник Слободан Стопа могу да буду поносни на Четврту бригаду и њен осећај за традицију и историју.

А да је и 1991. године било часних и успешних војних операција ЈНА, које заслужују евоцирање, па можда и филм, сведочи операција „Логориште”, пробој оклопних снага ЈНА из касарне поред Карловца, баш на данашњи дан, 4. новембра 1991.

Кризни штаб града Карловца наредио је још 21. августа 1991. припреме за блокаду свих касарни ЈНА у граду и око њега. Општа блокада свих објеката ЈНА почиње 12. септембра, а у почетку ту блокаду врши 110. бригада ЗНГ-а. Сукоб око касарне „Логориште” ескалира 19. септембра, када је на коранском мосту убијено 17 Срба, припадника ТО. Од средине октобра официри из опкољене касарне врше припреме за пробој, за извођење операције „Логориште”.

Задатак од команде Пете војне области ЈНА за деблокаду касарне никада није добијен, и то је једина операција ЈНА са којом је претпостављена команда упозната тек после њеног извођења. У касарни је било блокирано: 64 припадника ЈНА, 25 тенкова Т-55, 15 тенкова Т-34, 25 борбених возила, 36 артиљеријских оруђа, 100 камиона.

За сва та средства требало је обезбедити акумулаторе, киселину за акумулаторе и много тога још с обзиром на то да су сва та средства била „Р” класификације. Од средине октобра до почетка новембра сва су та средства обезбеђена, а преко реке Коране за 13 ноћи, и кроз направљен пролаз у минском пољу, чамцима и делимично газом војника убачена су у опкољену касарну.

У касарну је ушло и 450 војника, возача тенкова, нишанџија и возача моторних возила, као и стотинак пешадинаца, резервиста са подручја Кордуна. Возачи тенкова, нишанџије, возачи борбених возила, сви су они били војници ЈНА на одслужењу војног рока. Хрватска страна уопште није приметила улазак нових снага у опкољену касарну ЈНА.

Пробој почиње 4. новембра 1991. у 7.30 сати ујутро. После почетног успеха и пробоја неколико тенкова у близину моста, прва два тенка су погодили припадници 110. бригаде ЗНГ-а и остатак колоне је стао. Погинуло је пет војника ЈНА и после јаког отпора ЗНГ-а колона ЈНА се под борбом вратила у касарну. Битка за касарну се наставља, припадници ЗНГ покушавају да уђу у касарну.

Команда касарне анализира узроке почетног неуспеха. Уочено је да није било узајамне подршке пешадије и тенкова. Тенкови су били изложени ватри са свих страна кроз насељено место без подршке пешадије ЈНА, уз недовољно борбено искуство свих учесника и неадекватно командовање на нижим нивоима. Током ноћи између 4. и 5. новембра у касарну је убачена, под борбом, чета војника ЈНА, деветнаестогодишњака, с циљем да се подрже тенкови.

Нови пробој почео је 6. новембра 1991. главним правцем Логориште – Б. Пољице – Малићи, где је и постављен понтонски мост ради преласка на десну обалу Коране. Малим делом снага демонстративно се кренуло према коранском мосту и тако противник није обраћао пажњу на правац извлачења главних снага.

Уз јаку артиљеријску подршку, јединице ЈНА крећу путем дугим 16 километара кроз распоред јединица ЗНГ. Узајамном подршком пешадије и тенкова пут је пређен под борбом за пет сати и око 11 сати преко постављеног понтонског моста колона ЈНА почела је да прелази Корану. Изненађење је било потпуно. Хрватске снаге, 110, 129, 137. и 2. бригада ЗНГ-а биле су шокиране.

Нису очекивали да ће пробој кренути овим правцем, јер на том правцу није било моста. О томе да ЈНА постави понтонски мост на Корани код села Малићи нису размишљали. Из касарне је деблокирано: 23 тенка Т-55, девет тенкова Т-34, тенк носач моста, тенк за извлачење, 13 борбених возила, 16 артиљеријских оруђа и 50 камиона.

Колона ЈНА дуга неколико километара под борбом се извлачила кроз непријатељски распоред дуг 15 километара. Све што је од технике остало у касарни преходно је уништено. Током операције погинуло је десет војника ЈНА, а 26 њих је рањено. Изгубљена су два тенка Т-55 и шест тенкова Т-34.

О херојима операције „Логориште” нико не говори. Та операција никада није анализирана код нас ни на једном нивоу. Многи и не знају да је икада и изведена...