Београдски период Ђорђа Ивачковића

У крагујевачкој Галерији „Рима” од вечерас у 19 сати па до 10. децембра биће први пут представљене слике Ђорђа Ивачковића (1930–2012), настале у његовом првом, такозваном „београдском” периоду. Изложбу чине радови насликани током 1961. и 1962, непосредно пре Ивачковићевог трајног одласка у Париз – у време када уметник, тада архитекта и џез музичар, још није јавно излагао, нити се званично декларисао као сликар, о чему је својевремено говорио у интервјуу Лидији Мереник: „Ја до своје двадесет пете, двадесет шесте године нисам знао да ћу се бавити сликарством. Код мене је то искрсло после завршених студије архитектуре које су ми помогле да се одредим. На студијама сам заволео ликовне предмете, цртање, акварелисање, а имао сам и одличне професоре”.

Дела која је чувао до краја живота, иако их није јавно приказивао, откривају зрелост његових сликарских почетака у којима се ослањао само на сопствена искуства у гледању и промишљању француске и америчке послератне апстрактне уметности. Будући да се Ивачковић није много интересовао за збивања на југословенској и београдској ликовној сцени, док је инострану уметност, која га је подстакла да се бави сликарством, виђао само повремено на изложбама у Београду и кратким путовањима по Европи, ови најранији радови показују сву снагу и оригиналност његове стваралачке личности која је самостално, без чврстог ослонца у било којој културно-уметничкој средини, успела да изгради аутентичан ликовни израз, пише у каталогу Невена Мартиновић. Слике изведене уљаним бојама или комбинацијом уља и песка на папиру демонстрирају Ивачковићеву опредељеност за апстракцију експресивног карактера у којој уметник поред снажно гестуалног рада четком користи и друге методе попут прскања или цурења боје. У онима из 1961. године могуће је очитати Ивачковићеве ране узоре попут Пјера Сулажа, Ханса Хартунга и Франца Клајна, док ће на линији слика из 1962. године настати и први радови којима се наредне године јавно представио као сликар у Паризу и којима ће привући пажњу и признање француске ликовне критике.