Нестало јеванђеље из 18. века

– Храмове нисам описивао само као грађевинска здања већ нарочиту пажњу посветио иконостасима, фрескама и богослужбени предметима, који су се пре четврт века затекли у тим богомољама. То су, дакле, књиге, кандила, свећњаци, дикири, крстионице, путири, дарохранилице... И у Вичи сам пописао највреднији црквени инвентар, па и три речене књиге из 18. века, штампане у Москви, пресвучене кожом, украшене – каже Јовиша Славковић за „Политику”.

Писац из Гуче цени да су књиге у Вичу доспеле, највероватније, преко Александра Суханова, учитеља у том брдском делу, чији син Томислав данас живи у Јошаничкој Бањи. Његов руски родитељ највише се заузео за подизање цркве у Вичи 1931. године, заједно са тадашњим свештеником Миланом Недовићем.

– Ономад сам, прикупљајући грађу са хронику Виче, посетио и цркву и од месног пароха Милуна Стевановића сазнао да он, дошавши у ово село пре шест година, није затекао речене књиге – истиче Славковић.

Замисао да се подигне богомоља у Вичи настала је још 1869. кад је мештанин Петар Ковачевић поклонио земљиште за порту, у средишту села, на избрешку, али је то једноставно градитељско дело освануло тек 62 године касније. Иконостас је урађен после подизања храма а дуборез је учинио непознати мајстор. По висини иконостаса може се закључити да је прављен управо за ову цркву.

Требник има украсне иницијале и вињете, повезан је дрвеним корицама, пресвученим кожом, добро очуван. И псалтир је украшен и повезан на исти начин, такође у добром стању. Четворојеванђеље је илустровано дрворезима великих празника. Испред сваког од четири дела је житије јеванђелисте и све је смештено у дрвене корице, кожом обложене.