Анатомија друштва насмејала до грча
Суботица – На самом почетку деветог међународног регионалног фестивала савременог позоришта „Дезире”, поднаслов „Анатомија” показао је своје пуно оправдање. Програм је почео представом „Час анатомије” у режији Андраша Урбана, у извођењу Српског народног позоришта у Новом Саду.
Урбан је у представи начинио, у нашој позоришној пракси не тако честу појаву, омаж редитељима Оливеру Фрљићу и Љубиши Ристићу управо за остварења која су између осталог и настајала у Суботици. Изгубљени тренутак храбрости? Јер, Фрљићева представа више није на репертоару. Доследан у на сцени сецирању националних/националистичких осећања, питања идентитета и храбрости, Урбан је бавећи се једном од најчувенијих полемика на нашој књижевној сцени, у Кишовом делу имао снажног саговорника. Заједно су разобличавали идеологије које допуштају само једну важећу мисао, претварајући све остале у непријатеље. Истовремено, сцена са потресним сведочењeм жртава, и завршна песма „Ђубриште” носе лирску снагу убедљивију од свих историјских повика.
У најави за премијеру представе Кокана Младеновића рађене по мотивима „Облака у панталонама” Владимира Мајаковског, глумица Марта Береш „убеђивала” је будућу публику да ће се дивно провести, насмејати до суза и након представе мирно спавати без и једне узнемирујуће мисли. Публика се заиста громко смејала на овој први пут одржаној премијери у оквиру фестивала „Дезире”, али јој је до краја представе смех остајао залеђен у грчу. Од почетне сцене продорни поглед Мајаковског на сивом зиду, окретањем паноа, попут оних столица које се обрћу у некој од емисија које стварају инстант музичке звезде, за час је створено ружичасто царство, а глумачка екипа, у којој су осим Марте Береш, Борис Кучов, Емеше Нађабољи, Габор Месарош, Анико Киш и Имре Микеш Елек, уводи нас у најбољи од свих светова у којем радници могу да носе пелене како би остварили норму, одричу се дела зараде, а на посао срећни долазе бициклом. Редитељским „скалпелом” Младеновић је излагао погледу и подсмеху анатомију друштва оболелог од утрнулости. Представа је и на генералној отвореној проби и на првој фестивалској вечери награђена дуготрајним овацијама публике која је стојећи аплаудирала.
Са великим нестрпљењем очекивана је и Битефовска премијера „Царство небеско” у режији Јернеја Лоренцина и њено прво фестивалско извођење након Београда. Представу је дочекало препуно гледалиште и већ по традицији „Дезиреа” публика начичкана на степеништу и пролазима, па и уверење организатора да сви који то желе треба да погледају представу, без обзира на то да ли имају карту. Ограничења и скученост домаћих позоришних бина решена је тако што је представа отпочела на сцени „Јадрана”, а после паузе настављена у позоришту „Костолањи Дежо”.
Отварајући фестивал „Дезире” у суботу 25. новембра, његов творац, редитељ Андраш Урбан рекао је да је време када се спусти новембарска магла право време да се одржи фестивал, јер у непрозирном времену оно доноси светлост и ону устрепталост као пред празник. Театарска публика наредних дана имаће много разлога да „размотава” позоришне дарове „Дезиреа” јер је очекује гостовање нових представа Јожефа Нађа, Оливера Фрљића, Арпада Шилинга, Златка Паковића... да наведемо само део репертоара до 3. децембра.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
