Anatomija društva nasmejala do grča
Subotica – Na samom početku devetog međunarodnog regionalnog festivala savremenog pozorišta „Dezire”, podnaslov „Anatomija” pokazao je svoje puno opravdanje. Program je počeo predstavom „Čas anatomije” u režiji Andraša Urbana, u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Urban je u predstavi načinio, u našoj pozorišnoj praksi ne tako čestu pojavu, omaž rediteljima Oliveru Frljiću i Ljubiši Ristiću upravo za ostvarenja koja su između ostalog i nastajala u Subotici. Izgubljeni trenutak hrabrosti? Jer, Frljićeva predstava više nije na repertoaru. Dosledan u na sceni seciranju nacionalnih/nacionalističkih osećanja, pitanja identiteta i hrabrosti, Urban je baveći se jednom od najčuvenijih polemika na našoj književnoj sceni, u Kišovom delu imao snažnog sagovornika. Zajedno su razobličavali ideologije koje dopuštaju samo jednu važeću misao, pretvarajući sve ostale u neprijatelje. Istovremeno, scena sa potresnim svedočenjem žrtava, i završna pesma „Đubrište” nose lirsku snagu ubedljiviju od svih istorijskih povika.
U najavi za premijeru predstave Kokana Mladenovića rađene po motivima „Oblaka u pantalonama” Vladimira Majakovskog, glumica Marta Bereš „ubeđivala” je buduću publiku da će se divno provesti, nasmejati do suza i nakon predstave mirno spavati bez i jedne uznemirujuće misli. Publika se zaista gromko smejala na ovoj prvi put održanoj premijeri u okviru festivala „Dezire”, ali joj je do kraja predstave smeh ostajao zaleđen u grču. Od početne scene prodorni pogled Majakovskog na sivom zidu, okretanjem panoa, poput onih stolica koje se obrću u nekoj od emisija koje stvaraju instant muzičke zvezde, za čas je stvoreno ružičasto carstvo, a glumačka ekipa, u kojoj su osim Marte Bereš, Boris Kučov, Emeše Nađabolji, Gabor Mesaroš, Aniko Kiš i Imre Mikeš Elek, uvodi nas u najbolji od svih svetova u kojem radnici mogu da nose pelene kako bi ostvarili normu, odriču se dela zarade, a na posao srećni dolaze biciklom. Rediteljskim „skalpelom” Mladenović je izlagao pogledu i podsmehu anatomiju društva obolelog od utrnulosti. Predstava je i na generalnoj otvorenoj probi i na prvoj festivalskoj večeri nagrađena dugotrajnim ovacijama publike koja je stojeći aplaudirala.
Sa velikim nestrpljenjem očekivana je i Bitefovska premijera „Carstvo nebesko” u režiji Jerneja Lorencina i njeno prvo festivalsko izvođenje nakon Beograda. Predstavu je dočekalo prepuno gledalište i već po tradiciji „Dezirea” publika načičkana na stepeništu i prolazima, pa i uverenje organizatora da svi koji to žele treba da pogledaju predstavu, bez obzira na to da li imaju kartu. Ograničenja i skučenost domaćih pozorišnih bina rešena je tako što je predstava otpočela na sceni „Jadrana”, a posle pauze nastavljena u pozorištu „Kostolanji Dežo”.
Otvarajući festival „Dezire” u subotu 25. novembra, njegov tvorac, reditelj Andraš Urban rekao je da je vreme kada se spusti novembarska magla pravo vreme da se održi festival, jer u neprozirnom vremenu ono donosi svetlost i onu ustreptalost kao pred praznik. Teatarska publika narednih dana imaće mnogo razloga da „razmotava” pozorišne darove „Dezirea” jer je očekuje gostovanje novih predstava Jožefa Nađa, Olivera Frljića, Arpada Šilinga, Zlatka Pakovića... da navedemo samo deo repertoara do 3. decembra.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
