Криза рађања у Србији се наставља
У Србији је прошле године рођено најмање беба од Првог светског рата, а од 169 општина у Србији само пет њих је током 2017. године имало позитивни природни прираштај. Међутим, иако је у нашој земљи рођено најмање беба од почетка 20. века – свега 64.374 новорођенчета, демографи предвиђају да ће се криза рађања наставити и интензивирати у времену које долази. Своје суморне процене базирају на чињеници да се настављају интензивне миграције младих особа од којих се очекује да поправљају наталитетну статистику нације, али и на податку да све већи број брачних парова одлаже родитељство и остаје само на једном детету. Број абортуса и даље је веома забрињавајући, а процене говоре да свака жена у Србији током свог репродуктивног периода барем три пута прекине трудноћу. Ово су само неки од упозоравајућих података који су се чули на јучерашњем округлом столу под називом „Бела куга у Србији – како је настала и како је спречити”, који је организовао Одбор за хуману репродукцију Српске академије науке и уметности.
„Депопулација је реалност и непосредна будућност Србије. Наша земља средином века ће бити земља са малобројнијом и старијом популацијом него што је данас. На основу резултата различитих истраживања можемо прогнозирати да ће се криза рађања у Србији не само наставити, већ и продубити у времену које долази. Због тога је неопходно побољшање општих друштвених услова и снажан политички одговор у циљу подстицања рађања”, истакла је др Мирјана Рашевић, директорка Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.
Анализирајући какав је политички одговор на изузетно низак ниво рађања, она је подсетила да у Србији егзистирају две директне мере популационе политике важне за подстицање рађања – родитељски додатак и одсуство поводом рођења детета. Родитељски додатак се исплаћује за прво, друго, треће и четврто дете у породици, а његов износ расте са редом рођења, усклађује се са растом трошкова живота и исплаћује се, осим за рађање првог детета, у 24 месечне рате. „Компаративна анализа износа надокнаде зараде и дужине породиљског и одсуства ради неге детета међу европским земљама показује да овај систем у Србији спада међу дарежљивије у Европи. Међутим, и поред тога, снажан финансијски подстицај за рађање деце у Србији није довољно ефикасан”, закључила је др Мирјана Рашевић.
Она је подсетила да је, упркос доминантном мишљењу да је криза рађања настала деведесетих година прошлог века, просечан број деце у генерацији жена рођених 1930. био испод потреба замене генерација и износио је 1,88 деце по жени. Подсећања ради, за просту репродукцију нације потребно је 2,14 деце по жени.
На проблем великог броја абортуса у нашој средини указано још на 17. Конгресу југословенских лекара, одржаном 1935. године у Београду. Демографи су деценијама упозоравали на последице феномена недовољног рађања у Србији и залагали се за утврђивање стратешког приступа државе у сфери популационе политике према фертилитету становништва. Међутим, Влада Србије је први пут 31. јануара 2008. године усвојила такву врсту документа, под називом Стратегија подстицања рађања, која је углавном остала мртво слово на папиру, јер је донета у време када је светска економска криза закуцала и на врата наше земље.
„Компаративна анализа политика према фертилитету и породици у земљама централне и источне Европе показала је да Стратегија подстицања рађања у Србији представља целовит одговор државе на овај изазов. Међутим, налази истраживања спроведеног у мају ове године показали су да се Стратегија ограничено спроводила од усвајања и да се ограничено спроводи и данас. Због тога је Савет за популациону политику Владе Србије донео одлуку о потреби ревизије актуелне стратегије”, закључила је др Мирјана Рашевић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
