Са Интернационалом у ЕУ

Ако су речи песме која позива на устанак радника и понижених била изненађење у представи која стиже из ЕУ, онда је она могла бити очекивана у заједничком пројекту два европска театра: Позоришта на мађарском језику „Чики Гергељ” из Темишвара и Класичног позоришта „Јоан Славици” из Арада са сомборским Народним позориштем. Представа „Егзит” се игра на четири језика, јер осим мађарског, српског и румунског, ту је и енглески. Чувени мађарски редитељ Арпад Шилинг своје јунаке, Србе, Мађаре, Роме, Румуне, са коферима које вуку за собом као тегове прошлости, смешта у чекаоницу лондонског аеродрома. Несигурна група људи, лак плен манипуланата. Надомак су ЕУ и остварења својих снова, а не примећују да су у лимбу, чистилишту које открива њихове пороке и разара породице.

Андраш Урбан, редитељ, директор театра „Костолањи Деже” који је организатор овог позоришног скупа, одлучио се ове године за фестивалски поднаслов „Анатомија” јер представе настоје да прикажу анатомију миграције, капитализма, друштва у којем живимо, анатомију љубави, секса, менталног здравља. Управо у те фине структуре упутила се представа „Хуло” француског позоришта Блик из Тулуза. То је и једина представа фестивала која се игра у два термина и у којој у мешавини глуме, пантомиме и акробатског театра троје играча уз помоћ лутака невероватном вештином говори о затвореном свету аутизма и менталних болести.

Прича о Отелу добро је позната, па редитељ Златко Паковић, који је и драматург и игра у представи „Отело – незаконита литургија” уз још двоје глумаца театра „Верди” из Задра, анализира љубав, љубомору, недужне жртве, позицију верског и политичког конвертита који ће на крају представе завршити у обручу жилет жице.

Редитељ Себастијан Хорват одржао је и радионицу, разговоре са уметницима и публиком који су се одвијали у Савременој галерији. Стваралачку радионицу имали су и композиторка Ирена Поповић Драговић, као и редитељи Атила Антал и Златко Паковић.

Кореограф и играч Јожеф Нађ, који је из родне Кањиже уметничку каријеру градио у Паризу, да би се поново вратио у родно место, добро је познат суботичкој публици. Они који дуже памте сећају се његових представа на једном у Суботици одржаном плесном  фестивалу „Емерџенси егзит” пре готово три деценије када је нaступио са француском трупом. Повремено је био гост и фестивала „Дезире” да би се сада вратио са остварењем „Пензум” у којем заједно са басисткињом Жоел Леандр говори о количини посла које треба остварити у једном дану. У називу представе он користи израз који се појављује у поезији Атиле Јожефа.

Редитељка Сенка Булић припремила је монодраму „Лампедуза бич” у којем глумица Нина Виолић изговара текст италијанског аутора Лина Проса, управо дуг и мучан дијалог Африканке која тоне на дно Средоземног мора док јој Лампедуза, и са њом и један њен могући, а неостварени живот трепери пред очима. Миграције и капитализам теме су које су на представама овогодишњег „Дезиреа” чврсто испреплетене кроз огољени јад жртава њиховог заједничког деловања.