Пут до изгубљеног Дреновца

Зрењанин – Негде око данашњег Зрењанина налазио се манастир Дреновац. За сада су пронађени писани трагови пошто се ово светилиште помиње у списима дародаваца Пећке патријаршије. О осталом се нагађа, а већ деценијама се чине покушаји да се нађу конкретни трагови манастира. Досад они нису пронађени, али су у свом трагању археолози дошли до нових открића.

Тако се овдашње православно становништво кроз историју окупљало на потесу између Стајићева и Перлеза, а дуго се претпостављало да се ту некада налазио манастир Дреновац. Прота Милош Поповић се и сам бавио истраживањем и он је изнео претпоставку да се манастир налазио, на брежуљку поред данашњег пута према Београду, на месту званом Тигањица, где се 1848. одиграла и битка, а које је до данас остало обележено једним зиданим стубом и крстом.

До сада су изнете и друге претпоставке па и та да је Дреновац настао у даљој историји, а у 15. веку је наводно доживео обнову. Много касније у Пећком катастигу 1666. године забележен је боравак српских монаха у овом манастиру који је био мушки, имао свог игумана, јеромонаха и двојицу монаха. Пећки монаси су дошли из Бечкерека, преко Мартинице (данас у атару Лукићева, а то је и стари назив села Ечка) и после извесног времена приспели у Дреновац. Из њега су продужили за село Сиге (стари назив једног дела Перлеза). Перлежани дубоко и данас верују да је манастир Успења Свете Богородице или Дреновац био на простору култног места Свете водице, својевременог извора притоке Бегеја, који се зове Петра, а који је пресушио.

То је био разлог да се на овом месту врше и археолошка испитивања.

– Циљ нашег истраживања био је покушај да се управо ту нађу остаци манастира Дреновац – каже археолошкиња Нада Бењоцки. Екипа Народног музеја, а на иницијативу Вукице Поповић, историчарке уметности која је дала огроман допринос зрењанинској култури, кренула је у истраживање на обали нестале реке Петре.

Тачно пре 20 година откривено је налазиште. Најпре су на површини дотадашње оранице уочени остаци цигле па се дало наслутити да се на том месту налазила грађевина. Овде је ради археолошких испитивања отворена сонда дужине 25 и ширине 16 метара. Кад је скинут први слој земље, осим грађевинског шута, нађени су остаци керамике из средњег века, али и људске кости. На 60 сантиметара уочени су обриси темеља грађевине дугачке 10,8 и широке 6 метара. Доказано је да је реч о цркви и некрополи, односно гробницама, у којима је било и других налаза.

Нада Бењоцки каже да је било јасно да није реч о манастиру Дреновац за који се мисли да је имао више грађевина. Материјал из налазишта преношен је у зрењанински Народни музеј на даља испитивања, а због значајног броја људских костију из којих се црпе многа сазнања о животу човека у средњем веку оцењено је и да се од културне установе прави гробље. Испитивања налазишта названог „Света водица” трајала су две године, а онда су прекинута због НАТО бомбардовања, а нису настављена због недостатка новца.

У међувремену су пронађене старе карте на којима је уцртано место на обалама Бегеја и на коме се налазе откривени остаци сакралних објеката. Можда су то остаци манастира Дреновац. Потрага ће вероватно бити настављена.