Између бекства и зова Колубаре

Лајковац – Када би Тозовац данас певао песму о чувеном Милету који је газио праговима лајковачке пруге, вероватно би бар једна строфа могла да гласи: „Иде Миле шлајпика дебела, завиди му баш Србија цела!” Овако Веља Жуњић, рударски инжењер и књижевник из Лајковца, почиње своје размишљање о статистици по којој је варошица крај Колубаре, по просечним исплаћеним нето зарадама, већим од 60.000 динара месечно, једна од најбогатијих комуна у Србији. Да ли Милетовим потомцима уистину завиди Србија?

– Сваки пут када су објавили ту информацију, по логици ствари сам очекивао да утописти нагрну у наш Лајковац, да не морају у печалбу. Међутим, после сваке такве информације виђао сам и по вароши и по околним селима опустеле куће и остругама оплетене капије – наводи Жуњић, уз питање, ако је све тако добро, зашто народ одлази из Лајковца, зашто се гасе школска одељења, зашто млади после студија остају у Београду са подстанарским мукама...

Постоји раскорак између статистике и стварности, „просечну зараду” не остварују сви Лајковчани, јасан је Живорад Бојичић, председник Скупштине општине.

– Нажалост, постоје породице чији чланови раде за минималне зараде, као и породице, понајвише ромске, које немају ниједног запосленог и живе од социјалне помоћи, сезонских послова, трговине на бувљацима. На другој страни, има и породица у којима сва четири члана имају просечне и више плате – наводи Бојичић. И додаје да Општина Лајковац као одговорна локална самоуправа подједнако брине о свим грађанима, кроз одговорну социјалну политику... Најважнији реализовани инфраструктурни пројекти имају за циљ стварање примарних услова за нове инвеститоре и ново запошљавање, а приоритети будуће инфраструктурне изградње су завршетак опремања индустријских зона и изградња обилазнице око Лајковца, истиче Бојичић.

Горан Милинчић, психолог у лајковачкој средњој школи, један је од оних који је после завршених студија остао да живи у својој вароши, јер му, како вели, „неки зов тог жуборења Колубаре... не дозвољава да пусти корене негде на другом месту”.

– Позната ми је статистичка чињеница да у Лајковцу људи имају примања далеко изнад просека. Објашњење је јасно, највећи број запослених је у Рударском басену „Колубара” – каже Милинчић. Иако ради у другој делатности, где су зараде далеко ниже, он не може а да не примети да је Лајковац градић који задовољава потребе већине грађана.

И пензионер Предраг Милиновић, некадашњи радник „Елмонта”, подсећа да више од 1.800 људи из лајковачког краја ради у „Колубари” и да њихове породице живе боље од просечних грађана. Некада, додаје, у његовој младости, већина запослених је била у железници, плате су биле добре, а Лајковац је имао душу, био пун живота.

– Данас су улице пусте, само се на вашарима окупи више људи. Посматрајући излоге продавница, част изузецима, не би се рекло да су Лајковчанима пуни џепови. За сваку иоле озбиљнију куповину иде се у Београд, Лазаревац, Ваљево... Строги центар варошице је неуређен, негде грађани газе блато, и по томе се не би рекло да је Лајковац у самом врху по висини плата. А, опет, неке улице на периферији, у којима живе поједини општински функционери, тип-топ су уређене – тврди Милиновић.

Нису Лајковчани изненађени статистиком о свом „богатству”, позната им је она одавно, али исто тако врло добро знају и причу о статистичкој мешавини меса и купуса која даје сарму...

Буџет прати статистику

Општински буџет својим обимом прати статистику која каже да је Лајковац по зарадама једна од најбогатијих општина у Србији, истиче председник Скупштине општине Живорад Бојичић. То, осим редовне исплате социјалне помоћи, омогућава и друга давања.

– Општина субвенционише боравак најмлађих у вртићу, обезбеђује бесплатан превоз ђака, четири пута годишње пензионерима са најнижим примањима исплаћује по 4.000 динара, финансира вантелесну оплодњу без обзира на број покушаја и брачно стање, финансира посебан програм бесплатне примарне здравствене заштите и специјалистичких прегледа суграђана и оних који немају здравствено осигурање, обезбеђује једнократну исплату по 120.000 динара незапосленим породиљама за свако рођено дете, обезбеђује стипендије, бесплатну ђачку ужину – набраја Бојичић.