Подсећање на Стојана Новаковића

Портрет Стојана Новаковића, који је 1920. насликао наш великан Урош Предић (чува се у Уметничкој збирци САНУ), један је од највреднијих артефаката изложен јавности, заједно са радним столом који је Новаковић користиo током десетогодишњег мандата председника Српске краљевске академије, који се окончао његовом смрћу 1915. Око 220 докумената, 50 фотографија, 30 књига сведочанство су о животу и раду човека који се сматра једним од најистакнутијих представника српских просвећених кругова друге половине 19. века. Како објашњава Марковић, највећи број грађе чува се у Архиву Србије, реч је о личном фонду, односно писаној заоставштини, затим фондовима Министарства просвете и Министарства иностраних дела Краљевине Србије, потом Архиву САНУ, Међуопштинском историјском архиву у Шапцу, родном граду Стојана Новаковића, а део изложеног материјала позајмљен је из Музеја града Београда, Историјског музеја Србије и Народног музеја из Шапца. Одатле је стигао и највећи део фотографија, на којима се виде и чланови породице.

– Документа прате почетак његовог школовања у Шапцу, затим наставак образовања на правном одсеку Лицеја у Београду, где је живео у Ресавској улици број 19, а потом и његову прву јавну службу у тадашњем Министарству финансија па редом, све до озбиљног политичког, дипломатског и државничког ангажмана. Дипломе сведоче о његовом чланству у научним академијама и друштвима, а куриозитет су и неколицина рукописа, међу њима дело „Васркс државе српске” и роман „Калуђер и хајдук”. Драгоцена је у његова преписка са виђеним личностима из земље и иностранства – истиче наш саговорник из Архива Србије.

У текстовима у пратећем каталогу академик Михаило Војводић подсећа на, у сваком смислу, импозантан пут Новаковића. „Аутор је многобројних текстова трајне вредности из историографије и филологије, али исто тако и сведочанстава политичке садржине и мемоарског карактера драгоцених за разумевање појава ондашњег времена, пуних упозорења о потреби превазилажења међусобне подељености српског народа пред опасностима од спољног непријатеља. Новаковић је био творац и целовитог програма политике Србије из осамдесетих година 19. века, усмереног ка ослобађању и уједињењу свих делова српског народа”, бележи Војводић, подсећајући да је Новаковић био један од оснивача Напредне (конзервативне) странке, министар просвете у неколико наврата, творац нових школских закона и иницијатор реформи, неколико пута председник владе, наш дипломатски представник у Цариграду, Паризу и Петрограду, као и наш делегат на бројним међународним конференцијама.