Срби воле да буду саркастични
У САД се недавно на енглеском језику појавила антологија „Српска сатира и афоризми” (New Avenue Books, Middletown, 2017), коју је сачинио универзитетски професор Бранко Микашиновић из Вашингтона. У овој књизи представљени су радови (драме, приповетке, записи, одломци романа, песме и афоризми) 36 угледних српских сатиричара.
Аутор антологије проф. др Бранко Микашиновић један је од најистакнутијих слависта српског порекла у САД. Факултет, на Рузвелт универзитету, завршио је у Чикагу 1965, магистрирао је на Северозападном универзитету у Еванстону, држава Илиноис (1967), а докторат из упоредне књижевности одбранио је на Београдском универзитету (1984). Од 1968. до 1975. предавао је руски језик и књижевност на Тулејн универзитету у Њу Орлеансу, а затим на Њуорлеанском универзитету.
Од 1988. ради као новинар у српској секцији „Гласа Америке“ у Вашингтону. Аутор је књига: „Увод у југословенску књижевност“, „Пет модерних југословенских позоришних драма“, „Модерна југословенска сатира“, „Југословенска фантастика“, „Југославија: криза и распад“, „Српска фантастична проза“, „Изабране српске драме“...
Шта вас је мотивисало да се одлучите за приређивање антологије српске сатире и афоризама на енглеском језику, за коју сте написали и предговор?
Године 1979. објавио сам у Њујорку прву антологију југословенске сатире на енглеском језику „Modern Yugoslav Satire” („Модерна југословенска сатира”). Жанр сатире ме је одувек привлачио, још као гимназијалца у Новом Саду. Један од разлога томе је да сатира у великој мери одражава, по мени, једну од интересантних црта српског народа – сарказам.
Боравили сте у Београду минулих дана трагајући за материјалима за следећи капитални књижевни пројект који ће се појавити у САД. О којем делу је реч?
Прикупљао сам и бирао драмске текстове српских аутора, јер желим да припремим коначну верзију своје предстојеће антологије на енглеском – „Српске комедије”, која би требало да буде објављена половином идуће године у САД.
Објавили сте до сада низ антологија српске књижевности на енглеском, као што су и „Српска фантастична проза” и „Одабране српске драме”, ову последњу са Дејаном Стојановићем. Ко су читаоци ових књига?
Читаоци су људи које, пре свега, интересују разни књижевни жанрови, посебно словенске и источноевропске књижевности. Такво интересовање показују академски, литерарни и интелектуални амерички кругови и културни центри, као и појединци из српске дијаспоре. Кад је реч о Америци, то су, у првом реду, универзитетски и славистички кругови, стручњаци за комедију, драму и сатиру. У погледу српске дијаспоре, то су институције и појединци који раде на промовисању српске културе и књижевности, мада нису примарно оријентисани ка књижевности, као што су Бранко Терзић, бивши високи функционер у влади председника Џорџа Буша Старијег, који је редовни сарадник „Политике“ и представља сјајан пример сарадње на релацији дијаспора–матица; Мирослав Ђорђевић, бивши председник Конгреса српског уједињења у САД; Обрад Кесић, угледни политиколог из Вашингтона...
Која су најпознатија књижевна имена наших људи у САД?
Од Срба који су живели и стварали у Америци то су – Карл Малден, више познат као глумац, а мање као писац, затим истакнути песник и добитник Пулицерове награде Чарлс Симић, Стив Вукчевић, Стив Тешић, Димитрије Ђорђевић, Бранко Милановић и други, док Дејан Стојановић заузима јединствено место као редак стваралац у отаџбини и у дијаспори.
А који су српски писци из наше земље најпознатији америчким читаоцима?
То су Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност, Милош Црњански, Милорад Павић, Борислав Пекић, Добрица Ћосић, Данило Киш и Давид Албахари.
Како би српска књижевност могла још више да продре на енглеско језичко подручје?
Књижевност као уметност високо је комерцијална форма, тако да ефикасно промовисање литературе у свет не може да се реализује без субвенција, а посебно у погледу енглеског језичког подручја, јер је оно најутицајније и на њега је најтеже продрети, посебно имајући на уму да се енглески користи широм света. Ипак, све коначно зависи од самог квалитета књиге, али и од његовог квалитетног превода, затим од успешне промоције и пласирања у универзитетске и јавне библиотеке и друге институције.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
