Дијагностичке недоумице

Савремене визуелне методе, попут скенера који показују слику у три димензије (такозвани мултислајсни) или магнетне резонанце, веома су популарне у нашој средини, будући да могу одмах да отклоне сумњу у постојање тешких органских обољења. Па ипак, у неурологији има много поремећаја и болести које се не испољавају видљивим променама и чије откривање захтева стрпљење болесника и добро образованог неуролога, навoди проф. др Душан Врањешевић у својој књизи „Диференцијална дијагностика у неурологији“. Наш угледни неуролог наглашава да ни лабораторијске анализе ни генетска истраживања нису увек од помоћи у постављању неуролошке дијагнозе без добро обављеног клиничког прегледа који се често занемарује. То је и разлог што је у овој књизи детаљно описао симптоме болести који се не откривају ниједном од поменутих метода, када је знање и искуство лекара пресудно важно за постављање тачне дијагнозе и ток лечења.

Многи симптоми и знаци нису увек неуролошког порекла, иако се тако испољавају, већ су изазвани болестима других органских система, наглашава значај клиничког прегледа др Врањешевић. Осим тога, каже, они не морају уопште да буду проузроковани органским болестима, будући да се и психосоматска стања могу показати органским знацима и симптомима.

Бол није мерило

Страх и нестрпљење да се што пре дође до дијагнозе наводи болеснике да се самоиницијативно подвргавају различитим, чак и врло скупим прегледима који се на крају испитивања покажу као непотребни, објаснио је за читаоце „Магазина“ др Врањешевић. Главобоља је, рецимо, важан знак за неуролога, али може бити последица обољења носа, синуса, ува, проблема с видом, или је изазвана претераним пушењем, боравком у задимљеним просторијама, или прекомерним узимањем алкохола, зачина, преврелих сирева и сухомеснатих производа који су конзервирани нитритима и нитратима.

Симптоми ових главобоља могу бити јако изражени и подсећати на оне изазване туморима и запаљењем мозга. Неуролог, на основу познавања специфичности симптома које одликују сваку од наведених главобоља, проналази њен узрок. Мерило тежине болести није ни бол, будући да је код мигрене израженији него код тумора, па ипак, на ове друге се чешће помишља. 

За све неуролошке манифестације најважније је детаљним прегледом открити знаке који указују на пут којим треба кренути до коначне дијагнозе, истиче др Врањешевић, прецизно наводећи у својој књизи специфичности сваке неуролошке болести, којих има више од 700. Утврђена је и повезаност дискретних или изражених неправилности на лицу и телу са скривеним неуролошким поремећајима које могу одредити смер даљег истраживања. Прегледом се, на пример, могу открити слабости нерава који полазе из мозга, а инервишу очи, уши, мишиће лица, језика, поремећаји координације покрета, невољни покрети, слабости мишића.

Кад кожа промени боју

Поједине акутне и хроничне болести не ретко су праћене и неуромишћним поремећајима. Честе су код бубрежних болесника, оних који су на дијализи и код особа с трансплантираним бубрезима. Испољавају се главобољом, опадањем менталних функција, поремећајима спавања и запаљењем периферних нерава. Све те знаке неуролошких болести ниједан од поменутих апарата не региструје, па чак ни ПЕТ-скенер који бележи поремећаје функције органа.

(/slika2)У поменутој књизи је и изузетно занимљиво објашњена интеракција лекова које изазивају неуролошке последице. Учесталост је различита, зависно од врсте лека и реаговања организма. Нежељена дејства два лека који се узимају истога дана могуће је пратити, међутим, интеракције три и више медикамента често нису препознате. Тако, на пример, могуће је да један лек блокира ензим за разградњу другог. Тада се његова концентрација повећава и потребно је смањити дозу. Ако се престане са узимањем лека који блокира ензиме, његова концентрација се може повећати до токсичности па је и тада неопходно прилагодити дозу. Ефекти оваквог предозирања испољавају се различито, најчешће главобољом, слабошћу мишића, невољним покретима, поремећајима вида и слуха и боловима у мишићима и лигаментима који се могу погрешно приписати реуматским или дегенеративним болестима.

Узрок неуролошке реакције на лекове није могуће открити скенером и магнетном резонанцом и зато је потребно, саветује др Врањешевић, да особе које после узимања лекова примете подрхтавање руку, поремећаје вида и слуха, несигурност у ходу, имају вртоглавицу, обавесте свог лекара или неуролога да би се кориговала терапија. Дешава се да болесници, када се појаве нежељена дејства медикамената, самоиницијативно прекидају терапију и тиме погоршавају болест за чије лечење се, иначе, може наћи и други лек.

Нежељена дејства лекова могу се појачати кафом, узимањем тврдих сирева, грејпфрута, или додацима јелу са натријум глутаминатом, фосфатима из кола и других освежавајућих напитака, нитритима и нитратима из сухомеснатих производа. Понекад се дијагноза таквих неуролошких реакција поставља за дан – два, али је за поједине, које су изазване метаболичким болестима, потребно и до два месеца, будући да се већина таквих анализа обавља у иностраним лабораторијама. Помоћна лековита средства и чајеве такође не треба узимати са неуролошким лековима, јер такве комбинације мимо очекивања могу да блокирају или појачају њихово дејство.

Наглашавајући важност прегледа читавог тела, др Врањешевић је указао да промене на кожи проучавају дерматолози и неуролози. Тамна пребојеност коже или обојене мрље, младежи и обезбојене површине, могу бити показатељ скривених и манифестних неуролошких поремећаја. Откривено је неколико стотина таквих кожних промена. На основу њих неуролог понекад може одмах да постави дијагнозу и без икаквих других дијагностичких испитивања. Једно од најчешћих таквих обољења је неурофиброматоза. Ова се болест, осим кожним променама, испољава и доброћудним туморима у централном нервном систему. Такви тумори се хируршки не лече, осим када праве сметње. За дијагностику је значајно што се генетским испитивањем може одредити тип кожних промена и дати генетски савет за потомство. 

-----------------------------------------------------------

Неуролошке реакције на лекове

Неуролог из разговора с болесником треба да сазна да ли његов пацијент узима лекове. Неповољна дејства лекова постоје од кад се они примењују, на њих је указао и Конфучијев ученик Менције у IV. веку пре нове ере: „Лек који не може да изазове нежељена дејстава, сигурно и не помаже у лечењу“. Многи веома ефикасни лекови могу да имају нежељене ефекте на централном и периферном нервном систему и они су забележени у њиховом упутству за употребу. Најчешће су то антибиотици, стероиди, медикаменти за лечење Паркинсонове болести, изонијазид, спазмолитици који се дају за ублажавање грчева. Ови и други лекови могу да изазову слабљење слуха, мишићну слабост, оштећење нерава, укоченост, психичке сметње, поспаност, епилептичне нападе, чак и психозе. Престанком узимања лекова већина ових неуролошких реакција ишчезава, али понекад настају и нервна оштећења која изискују одговарајућу терапију.