Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Доктор има право на мишљење

Др Александар Лепосавић, један од водећих српских стручњака у малинарству, незаконито кажњен због изјаве дате новинару Др Милан Лукић (Фото Г. Оташевић)
Доктор има право на мишљење
Др Милан Лукић (Фото Г. Оташевић)

Чачак – Има ли право доктор наука, неспоран зналац у својој области, да током паузе за доручак у ћевабџиници, новинару саопшти неко сопствено мишљење или процену?

Основни суд у Чачку сматра да има, па је због тога поништио као незаконито решење овдашњег Института за воћарство којим је научни сарадник те куће др Александар Лепосавић кажњен одузимањем петине плате за мај и јун 2017.

Истом, првостепеном пресудом, институту је наложено да др Лепосавићу, који је био тужилац у парници против своје научне установе, исплати 103.500 динара на име трошкова поступка.

Занимљив спор настао је тако што су др Александар Лепосавић и др Дарко Јевремовић (његов први претпостављени) 23. маја 2017. за време паузе седели и ћевабџиници „Шиш” у граду, где их је спазио Гвозден Николић, власник „Гласа западне Србије” у Чачку. Пошто се годинама познају и сарађују Николић је упитао др Лепосавића какво је стање у малињацима и добио одговор: „Лоше, 50 одсто лошије у односу на претходну годину.”

Међутим, др Лепосавић је на крају тог разговора, пред др Јевремовићем, рекао Николићу да ништа на објављује пре него што прибави одобрење др Милана Лукића, директора института. Николић то није учинио, уздајући се у дотадашњу одличну сарадњу са институтом, изјаву др Лепосавића је тог дана објавио на свом порталу ГЗС, не тражећи дозволу од др Лукића.

Осам дана касније, 31. маја, директор института потписао је решење којим се др Лепосавић кажњава одузимањем 20 одсто зарада за мај и јун због повреде радне обавезе, односно злоупотребе положаја и прекорачења овлашћења које се, како пише у пресуди, „огледа у томе што је запослени супротно законским овлашћењима као представник послодавца дао изјаву за електронски медиј ’Глас западне Србије’”.

Током расправе у суду, директор др Милан Лукић је нагласио да је др Лепосавић изјаву дао у својству запосленог лица у институту, да је илустрована фотографијом тужиоца где се види назив института и да је у више наврата усмено упозоравао др Лепосавића да не сме давати изјаве. Др Лукић је иначе, по ступању на дужност (марта 2015), убрзо казнио др Лепосавића, такође са 20 одсто зараде, због недостављања неког извештаја.

Саслушан као сведок, Гвозден Николић је рекао да је изјаву од др Лепосавића добио у ћевабџиници а не у институту, а да је текст илустрован неком ранијом фотографијом на којој се види зграда те научне установе. Поред тога, новинар Николић је навео да је разлог за кажњавање, према његовим сазнањима, неспоразум двојице доктора, пошто је др Лепосавић био противкандидат др Лукићу приликом избора на дужност директора.

У образложењу пресуде коју је изрекла Сања Петровић, наводи се да институт није поштовао Закон о раду јер није спровео дисциплински поступак, није др Лепосавићу доставио упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду нити пружио могућност да се изјасни, па му је било ускраћено право на одбрану.

„Тужилац је као лице које поседује стручна знања из области малинарства изнео своје мишљење као стручњак а не у својству запосленог у институту... Све указује да је тужилац изјаву дао у својству физичког лица током паузе за доручак, и суд оцењује да се та изјава може узети као његово лично мишљење” , пише у образложењу пресуде.

И, додаје се:

„Једно од основних уставних начела је слобода говора па суд сматра да би, уколико се тужиоцу забрани да износи своје лично мишљење о стању у малињацима, то значило ограничавање слободе говора. Тим пре што тужени није спровео дисциплински поступак по закону, ни доставио упозорење пред отказ уговора, ни објавио правну поуку у решењу о казни.”

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Kako je to, izgleda, obicaj u Srbiji ovde su pomesane razne stvari. ''Dozvola'' za misljenje nalici na konflikt izmedju Gelileja i crkve. Crkva je pretendirala pravo na propise sta ''vernici'' smeju da misle. Naucni status navedenog ''insituta'' nije jasan dok bi takva zabrana nalicila na vracanje u srednji vek. Ako je to komerijalna ''institucija'' onda je druga stvar. To ce reci ne da su ''misljenja'' zabranjena nego izjave koje stete interes institucije. Sa naukom to nema veze ali sa komercijom ima. U nauci kolege naucnici vrednuju doprinose kolega dok je istina ili neistina jedini kriterijum vrednovanja. Zamislite sudska medjusobna gonjenja nacnika po pitanju istine ili neistine. ''Nesto smrdi u kraljevini Danskoj''.
dejan boban
Tako treba,reklo bi se na prvo pogled.Kada se malo razmisli,treba biti lojalan kuci u kojoj radis,i postovati pravila,te kuce i u cevabdzinici.Ukoliko se ne saglasavas sa istom,smatras se boljim,vecim,vrednijim onda napustis tu kucu.Ovako nekako pricas iza ledja,i jos tuzis kucu od koje jedes hleb.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.