Доктор има право на мишљење

Занимљив спор настао је тако што су др Александар Лепосавић и др Дарко Јевремовић (његов први претпостављени) 23. маја 2017. за време паузе седели и ћевабџиници „Шиш” у граду, где их је спазио Гвозден Николић, власник „Гласа западне Србије” у Чачку. Пошто се годинама познају и сарађују Николић је упитао др Лепосавића какво је стање у малињацима и добио одговор: „Лоше, 50 одсто лошије у односу на претходну годину.”

Међутим, др Лепосавић је на крају тог разговора, пред др Јевремовићем, рекао Николићу да ништа на објављује пре него што прибави одобрење др Милана Лукића, директора института. Николић то није учинио, уздајући се у дотадашњу одличну сарадњу са институтом, изјаву др Лепосавића је тог дана објавио на свом порталу ГЗС, не тражећи дозволу од др Лукића.

Осам дана касније, 31. маја, директор института потписао је решење којим се др Лепосавић кажњава одузимањем 20 одсто зарада за мај и јун због повреде радне обавезе, односно злоупотребе положаја и прекорачења овлашћења које се, како пише у пресуди, „огледа у томе што је запослени супротно законским овлашћењима као представник послодавца дао изјаву за електронски медиј ’Глас западне Србије’”.

Током расправе у суду, директор др Милан Лукић је нагласио да је др Лепосавић изјаву дао у својству запосленог лица у институту, да је илустрована фотографијом тужиоца где се види назив института и да је у више наврата усмено упозоравао др Лепосавића да не сме давати изјаве. Др Лукић је иначе, по ступању на дужност (марта 2015), убрзо казнио др Лепосавића, такође са 20 одсто зараде, због недостављања неког извештаја.

Саслушан као сведок, Гвозден Николић је рекао да је изјаву од др Лепосавића добио у ћевабџиници а не у институту, а да је текст илустрован неком ранијом фотографијом на којој се види зграда те научне установе. Поред тога, новинар Николић је навео да је разлог за кажњавање, према његовим сазнањима, неспоразум двојице доктора, пошто је др Лепосавић био противкандидат др Лукићу приликом избора на дужност директора.

У образложењу пресуде коју је изрекла Сања Петровић, наводи се да институт није поштовао Закон о раду јер није спровео дисциплински поступак, није др Лепосавићу доставио упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду нити пружио могућност да се изјасни, па му је било ускраћено право на одбрану.

„Тужилац је као лице које поседује стручна знања из области малинарства изнео своје мишљење као стручњак а не у својству запосленог у институту... Све указује да је тужилац изјаву дао у својству физичког лица током паузе за доручак, и суд оцењује да се та изјава може узети као његово лично мишљење” , пише у образложењу пресуде.

И, додаје се:

„Једно од основних уставних начела је слобода говора па суд сматра да би, уколико се тужиоцу забрани да износи своје лично мишљење о стању у малињацима, то значило ограничавање слободе говора. Тим пре што тужени није спровео дисциплински поступак по закону, ни доставио упозорење пред отказ уговора, ни објавио правну поуку у решењу о казни.”