Истрага о дијамантима у Зимбабвеу

У октобру бивша прва дама Зимбабвеа тужила је суду у Харареу Џамала Хамеда, трговца дијамантима из Антверпена, зато што је уместо дијамантског прстена – нарученог за годишњицу брака и плаћеног унапред 1,35 милиона долара (за тачно 100 карата) – госпођи Мугабе уручио „фалш” модел вредан тричавих 30.000 долара.

Независно од сина и жене, дијаманти су годинама били преокупација и главе фамилије: Роберта Мугабеа.

Крајем прошлог века, званични Хараре – на запрепашћење света – ушао је у грађански рат у ДР Конгу, држави са којом није ни сусед. У тој војно-политичкој авантури, утицајни актери из Харареа, у јеку борби у конгоанској провинцији Катанга, посебно су се везивали за локална налазишта префињених смарагда. Дијаманти су Зимбабвеанцима – не само бившој Првој фамилији – тема од животног значаја од 2006. године, када су на крајњем југоистоку земље у провинцији Маникаленд откривена пребогата налазишта баснословних стаклића, по квалитету међу најбољима на свету.

На вест да су у Марангеу, недалеко од пограничне вароши Мутаре, откривена плитка алувијална лежишта скупоценог драгог камена у Зимбабеву је наступила дијамантска грозница. Од јуна 2006. до краја те године, у копаче дијаманата претворило се више од 35.000 Зимбабвеанаца, међу њима и мноштво деце. Масовна потрага за дијамантима у Маникаленду врло брзо се нашла не само на мети западњачких санкција већ и на радару снага безбедности Зимбабвеа. Октобра 2008. године, у операцији „Хакудзокви” („Никад се не враћај”, на локалном језику), безбедњаци разних профила брутално су одатле прогнали копаче аматере. Невладине организације тврде да је у обрачуну служби са испирачима дијаманата погинуло више од 200 цивила.

Од тада производња и промет зимбабвеанских дијаманата једна су од најдискретнијих тајни локалног и глобалног јувелирског бизниса. Познаваоци глобалног дијамантског бизниса процењивали су крајем прве деценије овог века да Зимбабве годишње производи око 4,7 милиона карата дијаманата и да се сасвим сигурно сврстава међу 10 водећих произвођача.

У јулу 2010. године Роберт Мугабе је објавио да се четвртина глобалне производње дијаманата одвија у Зимбабвеу, као и да од тог бизниса влада у Харареу очекује око две милијарде долара прихода годишње, пренео је лондонски „Фајненшел тајмс”.

Шест година касније, у марту 2016. године Роберт Мугабе је у интервјуу државној телевизији Зед-Би-Си домаћој и светској јавности бацио „дијамантску бомбу”.

„Уопште нисмо много зарадили од дијамантске индустрије. Од очекиваних 15 милијарди долара, приходовали смо тек две милијарде”, изјавио је Мугабе.

Споменути „мањак” од 13 милијарди америчких долара, у држави где је скоро 90 одсто становништва незапослено, а килограм пилетине данас кошта око 14 „амера”, од тада мучи не само нови режим у Харареу већ и бројне спољне повериоце и потенцијалне финансијере.

Ако је Мугабеова процена о баснословном мањку прихода од дијаманата била тачна, где је завршио тај новац?

Емерсон Мнангагва, нови председник Зимбабвеа (од 21. новембра), крајем прошлог месеца је поставио тромесечни рок „индивидуама на које се то односи” да врате незаконито стечену имовину, у противном следи им кривично гоњење.

Да ли је Мнангагва нашао начин да Грејс Мугабе – све до јесенас његов најљући ривал за фотељу председника државе после повлачења времешног Роберта – лиши имунитета који је стекла у дилу око мирне транзиције у Зимбабвеу? Одговор је неизвестан. Једнако као и ребус: шта се све могло десити са 13 милијарди долара профита од дијаманата, који је изгледа испарио из државне касе у Харареу?