Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дискусија двојице Драгачеваца у Чачку

Истините анегдоте о нашим савременицима из чачанског краја
Дискусија двојице Драгачеваца у Чачку
Архимандрит Георгије Добросављевић (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – Божидар Плазинић, сликар из Чачка потекао из драгачевских Губереваца, овако беседи:

– Срела се двојица Драгачеваца у Чачку, те један одмах поче причу: „Где си пријатељу мој, велики и драги, откад се нисмо видели? Како си, шта радиш?” А овај одмах узврати: „Дао бих ти, али немам ни динара.”

То је једна у низу истинитих анегдота које смо по природи посла, деценијама путујући горама и доловима чачанског краја, бележили и чекали дан да кроче у јавност. Ево, даље...

                                                         ***

Георгије Добросављевић тачно 52 године био је игуман манастира Благовештење на Каблару а сваког лета, по Петровдану, ту је на седмицу или две долазио патријарх српски Павле, коме је ова светиња постриг. Па Георгије вели:

– Седнемо за трпезу Његова светост Павле, владика шабачки Јован Велимировић, иначе синовац Николајев, и Симо, теолог из Студенице. Павле једе рибу, а нас тројица двиску, коју је Јован донео у колима, неко му приложио. Кажем Јовану: „Преосвећени, добро је ово печење”. „Добро, добро”, узврати ми. Опет ја: „Али, тешко се гута, сувопарно је”. На то се, разумевши о каквој игри је реч, укључи патријарх Павле: „Сад ћете ви постати мученици једући то сувопарно печење?” Па дозва монахињу и рече јој: „Меланија, донеси дер им вина.”

                                                         ***

Архимандрит Георгије је имао обичај да у Овчар Бањи седне на воз и оде у Црну Гору, код свог пријатеља Мардарија Шишовића (1919–2006), који је четири деценије био настојатељ манастира Режевићи, код Петровца.

– Прича ми, тако, једном Мардарије да је пешачио неким послом и у кршу поред пута видео угинуло магаре. Сврати у прву полицијску станицу и каже шта је спазио, те замоли полицајца не би ли јавио некоме да се то уклони. А полицајац каже: „Попе, јеси ли га опојао?” Мардарије види да овај тера шегу, па му врати мило за драго: „Нисам стигао, морао сам прво да дођем овде у станицу и обавестим његову најближу родбину да се упокојио.”

                                                         ***

Вукашин Спасовић, деценијама професор математике у чачанској гимназији, спремао се код ћерке у Америку, и чека ред за визу у конзулату САД у Београду. Слуша, хтео не хтео, шта са догађа испред њега, кад је на шалтер доспео чича, Шумадинац. Антерија преко леђа, шајкача на затиоку, а службеница важно пита старину куд се запутио.

– Идем у неки Детроит на свадбу, жени ми се унук.

– А, колико остајете? – распитује се она, као да је деда неки важан елеменат па ће да направи проблем у САД.

– Шта кол’ко остајем? Па три дана, ваљда знаш кол’ко траје свадба код нас.

                                                         ***

Љубомир Радивојевић Шаја, такође професор математике у чачанској гимназији, имао је друга Влада Матовића Гарсона који је као мали оболео, и зато многе године провео у заводу Топоница код Ниша. Радивојевић га је често извлачио напоље шаљући телеграме како му је, тобоже, неко у фамилији умро. На једном таквом одсуству Гарсон је испричао Шаји:

– Замисли шта ми је један шалин из Топонице предложио: „Хајде, Владе, да се играмо демонстрација. Ја ћу да идем напред и да узвикујем пароле, а ти буди маса из једне зграде.” Тако почнемо, он узвикује пароле а ја вичем: „Доле!” и „Живео!” док ми у једном тренутку није досадило, па га шутнем у стражњицу. Он се окрену и каже: „Ко ме удари?”. „Неко из масе” – рекох ја.

                                                          ***

За Радивојевића је појам племенитог, праведног и скромног човека остао др Милан Вукадиновић Џане, који је математику предавао најпре у чачанској гимназији, а затим на Техничком факултету у овом граду.

– Родитељ са Голије дошао је да упозна професора на лошем гласу, јер му син већ десетак пута пада из математике. „Може ли шта да буде од мог сина?”, упита он Џанета, а овај одговори: „Нема проблема, само нека он учи.” Тада родитељ рече: „Па да може да научи ја не бих ни долазио са Голије”.

                                                          ***

Адвокат из Чачка Чедо Ђорђевић сећа се шта су партизани певали после рата: „Имам капу са два рога и ратујем против Бога, али нећу против Христа, јер и он је комуниста.” А четници: „Друже Тито, цвеће наше, опет газда коња јаше, а сирома козу има, и она се одузима.”

                                                          ***

Грешни Милоје Стевановић, чувар нашег и драгачевског староговора, спрема опширан речник завичајних мудролија и слова, па је за глагол „преперушати” дао овакво тумачење:

„Парење петла и кокошке, табање. Ако ти мој пјевац преперуша кокошку, водићеш је на превијање.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.