Како ће се звати Жежељев мост
Нови Сад – Нови мост који се гради преко Дунава у Новом Саду требало би да коначно буде завршен па су приче дану када ће се њиме прелазити с једне обале Дунава на другу, замениле приче о имену моста. Идеје су да понесе име научника Милутина Миланковића, да се зове Мост наде, Новосадски, да се формализује назив Жежељев, који се годинама користио за онај стари бетонски, архитекте Бранка Жежеља, који је на том месту срушен, али се исти назив употребљава и за овај нови, челични, по пројекту Александра Бојовића...
Новосађанину Зорану Пантелићу Јоки, слободном уметнику и оснивачу Центра за нове медије „Куда.орг“ није толико важно како ће се мост звати. „Свеједно ми је, само нека га више направе!“, каже Пантелић.
Више од четири године се касни са радовима, а 18 година прошло је од како је НАТО сравнио на том месту Мост братства и јединства, како је гласио званично његов назив. Циници би рекли да зато један од предлога који кружи у јавности као име новог моста – Мост наде, звучи сасвим у реду.
„Мени то звучи као да је назив дао неки бркати бирократа из Брисела. О-кеј, нека направе ту 'наду', прећи ћемо и ту 'наду', каже за „Политику“ Пантелић.
Овај предлог стиже, са подршком бројних установа, из Фондације „Нови Сад 2021“ чији директор Небојша Миленковић у саопштењу за јавност пише: „Нови Сад је једини град у Европи који називе својих мостова везује за европске духовне вредности: веру, љубав, наду, као душу не само европске цивилизације, али и за грађанске вредности: слободу, правду и једнакост, као темеље модерне Европе. Желимо да верујемо да ће наш град, са толико порушених мостова у историји, кончано добити трајне вредносне подсетнике шта је Нови Сад био и шта треба да буде.“
Пројектант новог моста Александар Бојовић предлаже назив по српском научнику Милутину Миланковићу, кога сматра једним од три наша највећа научника.
„По Тесли је већ назван аеродром, а по Пупину мост у Београду. Остаје Миланковић, и зато је то мој предлог. Међутим, мислим да су Новосађани најпозванији да дају име мосту, каже за „Политику“ Бојовић, инжењер грађевинарства из Београда.
Бојовић инсистира на томе да се мостови не називају надимцима, нити по имену пројектаната, као што је то случај са „Жежељевим мостом“. На свој мост је поносан јер, како каже, јесте нешто заиста велико у светским размерама технике. Али не би волео ни то да се назове по његовом имену.
„Немам на то право, не само ја него било који пројектант. Јесте пројектант важан, али није једини у изградњи моста. Огроман број људи улаже свој труд“, наводи Бојовић.
Уобичајено је, објашњава, да се називи мостовима дају по географској одредници или значајној личности у неком народу, али да постоје и они неутралних назива. Таквим неутралним сматра и назив Мост наде. „Нисам претерано одушевљен тиме, али ни не одбацујем га“, додаје.
Мост изгледа неће бити пуштен за друмски саобраћај пре јула. То је барем лична процена пројектанта Бојовића, према ономе што може да види са терена. Сматра да ће пре тога, у априлу, мост бити оспособљен за железнички саобраћај, а томе ће претходити тест пробног оптерећења у марту.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
