Катанац ставили приватизација, реституција и немарност
Уонима близу судова састајали су се адвокати како би „ловили” странке. Оне недалеко од редакција дневних листова свакодневно су походили новинари, како би уз коју чашицу добили идеје за нове теме или да би уз добру капљицу омекшали саговорника. На престоничке заводнице у Македонској, Краља Петра, Кнез Михаиловој, Дечанској... имуни нису били ни писци, глумци, певачи, сликари... Београдске кафане са карираним столњацима, келнерима у белим кошуљама и панталонама испегланим на црту и конобарицама у кратким сакоима са уредним фризурама деценијама су биле и једна од главних станица на којој су придошлице могле да добију „кратак курс” о српској престоници и њеном духу.
Али, уместо да се претворе у туристичке атракције и једну од незаобилазних тачака за посетиоце Београда, оне су крајем прошлог века, а нарочито почетком овог миленијума почеле убрзано да нестају. Судбину чувених кафана „Ариље”, „Каблар”, „Домовина”, „Босна”, „Гргеч”, „Српска кафана”, „Трандафиловића”… доживеле су првог фебруарског дана и „Наше море”, гостионица недалеко од Савског трга.
Уместо менија испуњеног домаћим јелима, на овој, боемима познатој адреси, сада је катанац. УП „Варош капија” које је овим рестораном газдовало деценијама изгубило је трку са реституцијом и тржиштем. Незваничне најаве су да ће се, после уласка новог закупца, ту и даље обављати угоститељска делатност, али сасвим сигурно то више неће бити боемски рај „Наше море”.
Тако ће списак боемских састајалишта за чијим карираним столњацима више не седе гости бити дужи за још једно име, а списак кафана које су преживеле транзицију све краћи. А пре двадесетак година, када се спомену београдске кафане, требало је прилично времена да се све оне поброје. Само под окриљем чувеног угоститељског ланца „Три грозда” било је седамдесетак њих. Међу најзнаменитијим из овог ланца био је чувени тројац из Македонске или „Бермудски троугао” – „Под липом”, „Шуматовац” и „Грмеч”. На примеру овог тројца можда се најбоље може описати већи део недаћа које су у претходних деценију и по задесиле знаменита „светилишта” боема. Прво је, због лошег промета, посечена „Липа” која је убрзо претворена у пицерију, а онда у парфимерију. У међувремену, уследила је приватизација „Три грозда”, која је уместо новој младости овог угоститељског ланца кумовала његовом стечају. Други члан троугла, „Грмеч”, последње госте примио је 2011, али су његове невоље почеле деценију раније када су из овог локала изашла „Три грозда” због велике кирије. Најдуже, до 2013, ветровима транзиције одолевао је „Шуматовац” на чија врата је катанац стављен тог лета. Он јесте реновиран и поново отворен, али боеми у овим угоститељским квадратима не препознају своју некадашњу кафану. Сличну оцену љубитељи старих кафана имају и за „Полет” који им је, у модерном оделу, непрепознатљив.
Транзиција је поштено ударила и угоститељска предузећа „Централ” и „Варош капију”. „Централу” је донела суноврат, а „Варош капија”, која је од пре неколико година подељена на два предузећа, чини се, добро одолева.
Овом некада чувеном угоститељском ланцу муке засад више задаје реституција због које су осим „Наших мора”, затворени и „Корзо” у Змај Јовиној и „Парк” код Калемегдана. Остали њихови ресторани, иако повремено „штуцну” и застану у раду, као што је то било 2016. са „Пролећем” и „Сунцем”, и даље примају госте иако нису у самом срцу града, у Кнез Михаиловој.
А у њој, где би по неписаном правилу требало да буде најбољи промет у Београду, два чувена угоститељска имена зврје празна – „Руски цар” и „Грчка краљица”. До када ће – не зна се. Тај одговор знатно дуже чека „Краљица” за чијим столовима више од 10 година не седе гости. Њен случај у причи о затвореним старим градским кафанама је нарочито необичан. За „Краљицу” власничке препреке не постоје, али никако да добије закупца који би јој дао нови сјај. Последњи трачак наде појавио се пре десетак месеци када је почело њено делимично сређивање. Али ту је све и стало.
Љубитељи старих угоститељских здања боје се да „Грчка краљица” и оно мало преосталих старих београдских кафана не уступе место бутицима, банкама, кладионицама, пекарама… да не доживе судбину кафана „Под липом” и „Корзо”.
Чеси протестовали три месеца
Колико су, за разлику од Београда, житељима великих градова у свету важне њихове култне кафане потврђују и бројна искуства и приче београдских боема и интелектуалаца. Говорећи 2014. за „Политику” на ову тему, професор Александар Илић са Филолошког факултета подсетио је на пример Чеха. Када је најављена приватизација једне од најчувенијих кафана у Прагу, наша словенска браћа организовала су протесте како би је одбранила и сачувала и како јој, пре свега, не би била промењена намена. Протести редовних гостију, међу којима су били и писци, вајари и сликари, трајали су три месеца, а епилог је био успешна одбрана кафане.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
