Кипарски Грци бирају председника

Више од 550.000 Грка на Кипру, колико их има право гласа, данас ће изабрати председника земље, пошто у првом кругу ниједан кандидат није добио апсолутну већину гласова. У трци су остали досадашњи шеф државе, конзервативац Никос Анастасијадес, и Ставрос Малас којег подржава левичарска Акел партија. Избори се са пажњом прате у Бриселу, Атини и Анкари, пошто би могли да утичу на даљи ток преговора о уједињењу острва који се воде од покровитељством Уједињених нација, као и на приближавање Турске и ЕУ, јер је Никозија блокирала неколико приступних поглавља.

„Ово је моја друга и последња кандидатура за шефа државе”, каже досадашњи  председник и правник Анастасијадес (71), припадник „старе гаде” кипарских политичара. У првом кругу пре недељу дана он је освојио 35,5 одсто гласова, Малас 30,2, а кандидат десног центра Николас Пападопулос 25,7 процената.

Последње процене дају предност досадашњем шефу државе Анастасијадесу, искусном политичару, што, пак, треба примити с резервом. Сада је суштинско питање коме ће се на данашњим изборима приклонити грађани који су у првом кругу стали иза Пападопулоса, пошто је као трећи испао из даље игре.

У повремено оштрој кампањи доминирала су два питања: даљи економски развој земље коју је последњих година погодила криза и преговори са Турцима о поновном уједињењу Кипра. Анастасијадес се нашао на удару критика због наводног нуђења уступака у преговорима са Турцима као и због ригорозних мера штедње које су најтеже погодиле средњу класу која би сада могла да га казни. Али, он је успео да извуче земљу из кризе која је почела пре пет година. Буџет је консолидован, државни дуг је смањен за десет одсто, а незапосленост је пала са 17 на 11 процената. Давањем „златних виза”, односно држављанства богатим странцима који уложе паре у кипарске фирме, у некретнине или државне обвезнице, наводно је привукао четири милијарде евра. Ко год да победи, наставиће, како се најављује, преговоре са Турцима о поновном уједињењу острва које је подељено после војне интервенције Анкаре 1974. године. Две заједнице су се нашле под притиском ЕУ и УН које сада покушавају да то питање после пола века коначно скину с дневног реда. Али, исход преговора ће зависити од понашања турске стране која је досад често подизала рампу како би задржала доминантну улогу иако су на острву муслимани у мањини.

Две заједнице, грчка и турска, начелно су се већ договориле да формирају федералну државу и једног тренутка се учинило да се на хоризонту назире трајно решење. Али, преговори су запали у кризу у јуну прошле године пошто Анкара има, како то тврди Анастасијадес, „опсесију да Кипар и даље буде њен протекторат”. Грци траже да она повуче 35.000 аскера које држи на северу острва, а Турци за то не желе ни да чују.

„Потпуно повлачење турске војске са Кипра не долази у обзир. Ми ћемо тамо бити заувек. Грчка страна поново избегава да постигне договор о решењу кипарског проблема”, без конкретних аргумената после прекида преговора оптужио је Грке турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Грци у Никозији упозоравају – трајног решења кипарског проблема неће бити све док се не „оконча турска окупација северног дела острва”. На столу су и друга нерешена питања: утврђивање граничних линија између две федералне јединице, повратак  имовине која је отета Грцима као и однос мандата у ротирајућем председавању федерацијом. Грци предлажу да то буде 4 : 1, а Турци 2 : 1.

Две стране нису могле да се сложе ни око истраживања природног гаса који је откривен под водама источног Медитерана. Влада у Никозији је већ ангажовала америчке и италијанске фирме које обављају бушења док Турци, уз подршку Анкаре, покушавају да блокирају те активности  Републике Кипар која је члан Уједињених нација и Европске уније док је самопроглашену турску републику северни Кипар досад признала само Анкара.