Суд вага оптужницу против Марјановића
Иако је оптужница против Зорана Марјановића, осумњиченог да је 2. априла 2016. године убио супругу Јелену, из Вишег тужилаштва у Београду прослеђена суду протеклог петка, она још није достављена браниоцима окривљеног. Увид у њу, по свему судећи, осим тужиоца који ју је писао, имали су и поједини медији, што браниоци окривљеног Марјановића оцењују као својеврстан правни преседан.
Како је за „Политику” рекла Бојана Станковић, портпарол Вишег суда, оптужница још није „изашла” из суда.
Од њеног подизања до данас, суд односно кривично ванрасправно веће, одлучивало је о предлогу тужилаштва (наведеног у оптужници) да се окривљеном Марјановићу продужи притвор.
– Уколико је реч о притворском предмету као у конкретном случају, кривично ванрасправно веће најпре одлучује о предлогу о притвору (да се он укине или продужи) који је тужилац навео у оптужници. Тако је било и када је реч о оптужници против Зорана Марјановића. Када је оптужница 9. фебруара достављена суду, изнета је пред КВ веће чији су чланови одлучивали о предлогу за продужење притвора. Та одлука је донета, а окривљеном је притвор продужен до 30 дана, због начина и последица кривичног дела који су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка – објашњава портпаролка Вишег суда.
После тога, према речима Станковићеве, следи испитивање формалне исправности оптужнице. Веће, објашњава она, испитује да ли је оптужница прописно састављена, односно да ли је састављена онако како је то предвиђено Закоником о кривичном поступку, да ли садржи све оно што је потребно: опис кривичног дела, правну квалификацију, предлоге о доказима које треба извести на главном претресу и слично...
– Уколико се утврди да је оптужница прописно састављена, суд је доставља окривљеном и његовим браниоцима на одговор. Уколико, пак, чланови КВ веће утврде да у оптужници постоје неке мањкавости, на пример, да није описан субјективни или објективни елемент кривичног дела за које се оптужени терети, веће ће наредбом тужиоцу наложити да у року од три дана исправи уочене недостатке. Када се утврди да је оптужница формално исправна, она се доставља окривљеном и његовим браниоцима на одговор. Прописани рок у ком браниоци морају да одговоре на оптужницу је осам дана од дана када је приме – објашњава Станковићева.
Уколико браниоци (у овом предмету их је петорица) не одговоре на оптужницу, веће ће оптужницу преиспитати. У супротном, односно уколико сви поднесу одговор, КВ веће одлучује о основаности оптужнице.
– Веће може, уколико утврди да је потребно боље разјашњење стања ствари да би се испитала основаност оптужнице, наредити да се истрага допуни. У овом случају, тужилаштво је дужно да у року од три дана донесе наредбу о допуни истраге, односно да предузме радње које је суд наложио. Други случај је да веће донесе одлуку о потврђивању оптужнице. Тада се решење доставља окривљеном и његовим браниоцима и они имају право да изјаве жалбу у року од три дана Апелационом суду у Београду. Тек када овај суд потврди решење о потврђивању оптужнице, односно првостепено решење постане правоснажно, она се заједно са тужилачким списима доставља поступајућем председнику већа који одређује припремно рочиште најкасније у року од 30 дана ако је оптужени у притвору, а потом одређује и датум главног претреса – објашњава портпаролка Вишег суда у Београду.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
