Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шеици са Скадарског језера

Шеици са Скадарског језера
Фотомонтажа: Да ли ће Скадарско језеро прекрити бушотине за нафту?

Подгорица – Басен националног парка Скадарско језерo ускоро би могао да буде претворен у локацију за истраживање и експлоатацију нафте и гаса. Из владе је процурела информација о њеним намерама да на јединственом природном резервату у Европи – Скадарском језеру одобри потрагу за нафтом, као и да ће за то бити расписан посебан тендер.

Наш извор нам је појаснио да су стручњаци проценили да је басен Скадарског језера, на основу ранијих истраживања, веома богат нафтом и гасом, и да је влада на експлоатацију „приморана с обзиром на то да је барел нафте на светским берзама изнад 115 долара”.

– Нисам сигуран да ће тај посао лако отпочети с обзиром на то да је Скадарско језеро национални парк од посебне важности не само за Црну Гору већ и за шири регион. Уосталом, то је резерват птичјег света са око 400 врста, од којих су неке, попут пеликана, јединствени примерци у Европи – каже наш саговорник и додаје: – ипак, влада је, без обзира на то, уверена да ће тај проблем утишати и очекује много заинтересованих за истраживање и експлоатацију. У прилог томе иде податак да су у Албанији страни инвеститори пронашли знатне резерве нафте.

Како би влада лакше располагала и доносила одлуке сачинила је и нови Закон о проспекцији, експлоатацији и истраживању нафте и гаса којим ће ван снаге бити стављен досадашњи Закон о геолошким истраживањима. Према том закону, држава Црна Гора је власник свих природних ресурса укључујући нафту и гас.

Да Влада Црне Горе планира озбиљне дотоке енергената сведочи и чињеница да је Министарство за економски развој већ потписало министарску Декларацију која предвиђа пролазак Јадранско-јонског гасовода кроз Црну Гору, а аустријска компанија „Васимпек” већ се интересује за градњу гасне електране у Бару.

Нафту је изгледа „намирисао” и већински власник „Југопетрола” грчки „Хеленик петролеум”, који је доставио почетком јула прошле године влади Елаборат о истраживању нафте у јужном црногорском подморју, по коме у том рејону постоје извесне резерве нафте и природног гаса. У Елаборату је наведено да се у улцињском блоку налази потенцијалних десетак налазишта природног гаса.

Шта ће бити са понудом Грка неизвесно је, јер је влада, због кашњења у истражном бушењу у близини Улциња, пре две године раскинула концесиони аранжман са „Југопетролом” и „Хелеником” и одбила да им продужи рок за тај посао. „Југопетрол” је задржао концесије на блоку 1 и 2, до границе са Хрватском, пошто има уговор на 25 година.

Црногорско подморје нагло је заинтересовало бројне истраживаче нафте, па су се у потрагу за свежим и релевантним чињеницама где и колико има нафте и гаса, поред грчке, дале и фирме из Канаде, Кине, Хрватске…

„Многи своје интересовање за ове енергенте заснивају на старим документима о испитивању јужног Црногорског подморја. Тако, рецимо, у Буљарици код Петровца шездесетих година бушено је земљиште, а испитивано је и подручје Грахова и Црмнице, али није пронађена комерцијална количина нафте. Тадашња техника, међутим, није омогућавала бушење дубље од четири хиљаде метара – појашњава нас извор и додаје: код Улциња је крајем осамдесетих тражена нафта. Истраживања су обавили „Југопетрол” и нафтне компаније из Словеније, Хрватске и Србије, али нафта није пронађена. У Валданосу, код Улциња, пре десет година на 5,3 хиљаде метара нафта није пронађена. Трагање за нафтом „Југопетрол” је почео с америчким нафтним компанијама крајем седамдесетих. Недалеко од Будве пронађена је нафта, али не и у комерцијалним количинама.

Да ли ће јединствена птица пеликан и заштитни знак Националног парка Скадарско језеро бити принуђена да пронађе неко друго станиште, знаће се ускоро, уколико влада распише тендер за прве бушотине у овом басену.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.