Подршка конгресу са свих страна

Пр­ви кон­грес сла­ви­ста одр­жан је тек 1929. го­ди­не у Пра­гу. „Мо­рам још по­ме­ну­ти”, пи­ше Бе­лић у свом из­ве­шта­ју из Пра­га, „да су и зва­нич­ни кру­го­ви, а исто та­ко и дру­штве­ни, а на­ро­чи­то про­фе­сор­ски – по­ка­зи­ва­ли то­ли­ко па­жње ово­ме кон­гре­су и то­ли­ко пред­у­сре­тљи­во­сти пре­ма ње­го­вим чла­но­ви­ма – да се ја­сно осе­ћа­ло да му они да­ју не уски зна­чај јед­ног на­уч­ног, ма­кар и сло­вен­ско-ин­тер­на­ци­о­нал­ног са­стан­ка већ јед­не знат­не на­ци­о­нал­но-кул­тур­не ма­ни­фе­ста­ци­је.” Кон­грес је отво­рен сви­ра­њем на ор­гу­ља­ма у све­ча­ној Сме­та­ни­ној са­ли. Отва­ра­њу су при­су­ство­ва­ле ди­пло­ма­те, гра­до­на­чел­ник Пра­га, пред­став­ник пред­сед­ни­ка др­жа­ве, ми­ни­стри и мно­го­број­ни пред­став­ни­ци свих зна­чај­них ин­сти­ту­ци­ја. 

У да­ни­ма кон­гре­са, го­сто­љу­би­ви до­ма­ћи­ни су се по­бри­ну­ли за це­ло­днев­ни про­грам. Ува­же­ни го­сти оби­ла­зи­ли су Праг „у на­ро­чи­то опре­мље­ним за њих ауто­ка­ри­ма”. Ми­ни­стар про­све­те је ор­га­ни­зо­вао ру­чак „у из­ван­ред­ној са­ли Лу­цер­на”. У про­сто­ри­ја­ма Ауто­мо­бил­ског клу­ба би­ла је упри­ли­че­на све­ча­на ве­че­ра. Гра­до­на­чел­ник Пра­га се по­бри­нуо за све­ча­ни ру­чак у Сме­та­ни­ној са­ли „Обец­ног до­ма”. Би­бли­о­те­ка На­род­ног му­зе­ја по­ста­ви­ла је из­ло­жбу „Јо­сиф До­бров­ски и ње­го­ве на­уч­не ве­зе”. У част кон­гре­си­ста у На­род­ном ди­ва­длу при­ре­ђе­на је опе­ра Да­ли­бо­ра Бед­жи­ха Сме­та­не. Ор­га­ни­за­то­ри су упри­ли­чи­ли бан­кет у исто­риј­ској са­ли на Сло­вен­ском остр­ву. Укљу­чи­ло се чак и фран­цу­ско иза­слан­ство ко­је је при­ре­ди­ло до­ру­чак за уче­сни­ке кон­гре­са. Уче­сни­ци су за­тим от­пу­то­ва­ли у Бр­но, где је им је та­ко­ђе био при­пре­мљен то­пао до­чек, а за­тим су се упу­ти­ли у Бра­ти­сла­ву, „где их је већ на ста­ни­ци оче­ки­вао из­ван­ред­но ср­да­чан до­чек пред­став­ни­штва ва­ро­ши Бра­ти­сла­ве, уни­вер­зи­тет­ских вла­сти и гра­ђан­ства”. За го­сте је упри­ли­чен бан­кет у ве­ли­кој дво­ра­ни Вла­ди­не па­ла­те, сле­де­ћег да­на и ру­чак у хо­те­лу „Карл­тон”, а за­тим и чај у „Сло­вач­ком клу­бу”. Све се ово до­га­ђа­ло на мар­ги­на­ма кон­гре­са на ко­ме се рас­пра­вља­ло о број­ним сла­ви­стич­ким пи­та­њи­ма и где је до­не­се­но не­ко­ли­ко зна­чај­них од­лу­ка. Ва­жно је би­ло то што се ви­де­ло, ка­ко при­ме­ћу­је Алек­сан­дар Бе­лић, „да се у раз­лич­ним де­ло­ви­ма сло­вен­ске фи­ло­ло­ги­је вр­ши пре­ви­ра­ње, и то пре­ви­ра­ње у прав­цу при­бли­жа­ва­ња сло­вен­ске фи­ло­ло­ги­је но­вим прав­ци­ма и но­вим схва­та­њи­ма са­вре­ме­не на­у­ке”.

По­себ­но сна­жан ути­сак из Бе­ли­ће­вих за­пи­са на ауто­ра ових ре­до­ва оста­вља­ју сли­ке гра­ђа­на Че­шке и Сло­вач­ке, ко­ји, на же­ле­знич­ким ста­ни­ца­ма, на пу­ту од Пра­га до Бр­на и од Бр­на до Бра­ти­сла­ве до­че­ку­ју и по­здра­вља­ју уче­сни­ке кон­гре­са. От­куд то­ли­ко го­сто­љу­би­во­сти и по­што­ва­ња? Ево шта о то­ме ка­же Алек­сан­дар Бе­лић: „Ја бих го­то­во ре­као да је кон­грес био јед­на оп­ште­на­род­на ма­ни­фе­ста­ци­ја. Ин­те­ре­со­ва­ње ко­је је сву­где по­ка­зи­ва­но пре­ма ово­ме са­стан­ку и ње­ним уче­сни­ци­ма ни­је мо­гло би­ти ве­штач­ки ство­ре­но и одр­жа­ва­но. Ја ми­слим да се то на­хо­ди у ве­зи са по­пу­лар­но­шћу сла­ви­стич­ких сту­ди­ја код Че­хо­сло­ва­ка, јер су пред­став­ни­ци на­ци­о­нал­них на­у­ка код њих знат­но ути­ца­ли на бу­ђе­ње на­ци­о­нал­не све­сти и би­ли су кат­ка­да и са­ми јед­ни од пр­вих бо­ра­ца за на­род­ну ин­ди­ви­ду­ал­ност и на­род­ну сло­бо­ду. Сла­ви­сти­ка је код њих ви­ше не­го на­у­ка у обич­ном сми­слу ре­чи; она је у исто вре­ме и по­зив на сло­бо­ду и за­шти­та од ту­ђин­ских ути­ца­ја. То је она би­ла код Че­хо­сло­ва­ка у про­шло­сти. У са­да­шњо­сти пак, ка­да је Че­хо­сло­вач­ка по­ста­ла и сло­бод­на и не­за­ви­сна, сла­ви­сти­ка је је­дан од уну­тра­шњих по­кре­та­ча че­хо­сло­вач­ке са­мо­стал­но­сти и ин­ди­ви­ду­ал­но­сти у кул­тур­ном прав­цу. То Че­хо­сло­ва­ци ду­бо­ко осе­ћа­ју и ти си њи­хо­ви осе­ћа­ји па­да­ли у очи сва­ком ко је уче­ство­вао у овим да­ни­ма кон­гре­са.” 

 Про­шло је 90 го­ди­на од кон­гре­са у Пра­гу, жи­ви­мо у дру­га­чи­јем све­ту, па се пи­та­мо да ли и гра­ђа­ни Ср­би­је пре­по­зна­ју зна­чај сла­ви­сти­ке и ср­би­сти­ке за кул­тур­ну са­мо­стал­ност и ин­ди­ви­ду­ал­ност Ср­би­је и да ли ће то по­ка­за­ти у ав­гу­сту.

*Пред­сед­ник Са­ве­за сла­ви­стич­ких дру­шта­ва Ср­би­је