Здравствени смер би вратио ђаке у гимназије

Према једном од њих, ученици би у прва два разреда имали све предмете из области медицине, док би у трећем и четвртом разреду могли да бирају предмете који их усмеравају на жељени факултет. По другом моделу, ученици би имали више стручних предмета, а мање практичног рада.

– Предност ових гимназија је што су сродне средњим медицинским школама, само су мало теже, јер имају већи фонд часова из анатомије и сличних предмета, па би ђацима који не заврше факултете и високе школе требала минимална преквалификација, и то у практичном делу наставе, да добију и диплому медицинске сестре, фармацеутског техничара, или лаборанта, на пример – истиче Антић и појашњава да би се овим пренебрегла стара прича да онај ко заврши гимназију, а не настави школовање, нема вајде од ње јер тешко налази посао.

Антић напомиње да анализе из Хрватске показују да готово сви ђаци здравствених гимназија после завршавају факултете, и то са врхунским просеком на медицини и фармацији.

– Наши доктори не знају да дају инјекције и вакцине, да изваде крв и негују болеснике као медицинске сестре, јер то нису ни учили у школи. Увођењем здравствених гимназија будући доктори би и то научили у средњошколском образовању и били много спремнији за факултет. Ускоро ћу затражити пријем код министра Шарчевића, јер мало интересовање основаца за гимназије узрокује нижи праг знања за упис у њих и дозвољава да лоши ђаци упишу школу после које би требало да наставе школовање, а за то нису способни – истиче Антић, који је и професор информатике и рачунарства у београдској Школи за негу лепоте.

У августу 2017. године у гимназијским клупама остала су празна 1.233 места, што је око 50 одељења. Уз то, многа одељења у овим школама по Србији немају више 30, већ једва 20 ученика. Подаци до којих је Антић, како каже, дошао на основу увида у документе Министарства просвете говоре да су гимназије у Лазаревцу, Бору, Мајданпеку, Кладову и Неготину ученици могли да упишу са нула освојених бодова на пријемном испиту и довољним и добрим успехом у основној школи.

– Поред тих, брину и подаци који указују да се у гимназије уписују ученици са остварених 50 поена. Такве примере имамо у Параћину (50.09), Неготину (50.28), Инђији (50.50), Косовској Каменици (50.72), Ковачици (50.75). Да ли су ти ђаци будући интелект Србије? А са друге стране, медицинске школе у Новом Саду, Параћину, Нишу, Врању, Новом Пазару ученици могу да упишу само ако освоје 95 или више поена – каже Антић и наглашава да ће увођење стручних гимназија спасити и образ и опстанак ових школа.

Он наводи и да би наредни корак могао да буде формирање техничких гимназија машинског и електро смера.