Ново културно жариште

Центар словенских култура је отворен у Народној библиотеци Србије у Београду, после потписивања споразума о сарадњи између Форума словенских култура, међународне фондације са седиштем у Љубљани која је настала 2004. године, и Народне библиотеке Србије.

Овај догађај уприличен је о прослави 186 година од постојања Народне библиотеке Србије, а после централне манифестације обележавања овог датума. Такође, овом приликом потписан је и Меморандум о разумевању између Националне библиотеке Бугарске и Народне библиотеке Србије.

По оцени Владана Вукосављевића, министра културе и информисања, Београд је добио јако културно жариште, које неће исправљати историјске неправде, већ ће међусобно обогаћивати словенске земље. Центар словенских култура, отворен у Београду, други је по реду, после московског, који је са радом почео тачно пре годину дана, у Сверуској државној библиотеци иностране литературе „Маргарита Ивановна Рудомино”.

Иначе, Форум словенских култура повезује више од 300 милиона Словена у 13 земаља, међу којима су: Белорусија, БиХ, Бугарска, Македонија, Руска Федерација, Словенија, Србија, Украјина, Хрватска, Црна Гора, Пољска, Словачка, Чешка, са циљем да активно повезује и представља словенску културу, баштину, науку и уметност, на подручјима књижевности, лингвистике, преводилаштва, музеологије, архивистике, образовања, позоришта и музике.

Андреја Рихтер, директорка Форума словенских култура, најавила је заједничке културне и уметничке пројекте, концерте, филмове, објављивање књига, гостовања уметника и научника који ће приближити не само словенске културе међусобно, него ће и западну Европу, Америку, Азију, Африку више упознати са њиховим појединостима.

Форум додељује и награду „Жива” из области очувања културног наслеђа, за најбољи словенски музеј, коју је 2014. године добила Галерија Матице српске из Новог Сада, док је Музеј Југославије добио специјалну „Жива” награду за ефикасно коришћење ресурса.

Један од најпознатијих пројеката Форума словенских култура код нас је едиција „Сто словенских романа”, коју објављује београдски „Архипелаг”, и која по речима Гојка Божовића, директора ове издавачке куће, показује заједничке теме словенских аутора: историју, утопију и транзицију.

У оквиру централне манифестације обележавања 186 година постојања Народне библиотеке Србије, награда „Јанко Шафарик”, из области библиотекарства, уручена је Драгани Типсаревић, дугогодишњој управници Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” из Краљева. По речима председника жирија за доделу овог признања Михајла Пантића, од 2003. до 2016. године Драгана Типсаревић покренула је многе важне пројекте, чинећи од библиотеке важну просветитељску установу овог дела Србије.

Осврнувши се на значај Народне библиотеке Србије, министар Вукосављевић је подсетио на то да је ова институција културе делила судбину свог народа, да је основана три године пре доношења Сретењског устава, да се селила од Крагујевца до Београда, преживела рушење у Другом светском рату, а да су њени уништитељи добро знали шта чине.

– Наши приоритети су изградња новог депоа и побољшање услова рада Народне библиотеке – рекао је Вукосављевић.

Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић одржао је беседу посвећењу књизи и читаоцима, о писцу коме је можда довољан и само један прави читалац, а Владимир Пиштало истакао је то да књига омогућује вишеструке животе, да нас учи емпатији, и да је, по кинеској пословици, књига мали врт у џепу.